Crkva sa poglednom na Ajfelovu kulu

Na levoj obali Sene, između mosta Aleksandra Trećeg i Ajfelove kule, pojaviće se delić Rusije. Završena je prva etapa međunarodnog konkursa za najbolji arhitektonski projekat ruskog duhovno-kulturnog centra. U drugi krug ušlo je deset pretendenata. Ukupno je predato preko 400 predloga iz raznih zemalja sveta.
 

Ideja izgradnje sličnog objekta pojavila se 2007. godine, kada je francusku posetio prethodni poglavar RPC, patrijarh Aleksije Drugi. On je sa žaljenjem istakao da uz svu gradsku veličanstvenost evropske prestonice i obilje ruskih sunarodnika, pravoslavnih crkava u gradu ima nekoliko. Tri godine kasnije Rusija je osvojila tender za kupovinu placa veličine 4,5 hiljade kvadratnih metara. Bilo je odlučeno da se na njemu podigne ne samo pravoslavna crkva, već centar koji bi spajao rusku duhovnost i kulturu, rekao je u intervjuu za Glas Rusije prestavnik Moskovske patrijaršije arhiepiskop Jegorjevski Mark.
 

U Parizu ima crkava RPC, ali kao saborna crkva koristi se prostorija u kojoj se nalazi Crkva u čast tri Svetaca. To je garaža prerađena za crkvu sa niskim plafonom i prilično tesna. Vernici koji sada žive u Parizu ili žele da poste pravoslavno bolosluženje, ne mogu da se smeste u tom malom hramu. Zato se i pojavila naša želja da napravimo novu crkvu, koja bi primila sve zainteresovane.
 

Jedino ograničenje za arhitekte učesnike konkursa koje su postavile vlasti Pariza je visina građevine, koja ne sme da premaši 32 meta, inače će pravoslavni kulturni centar u istorijskom delu francuske prestonice narušiti arhitektonski lik grada. Ipak ovo ograničenje nikako se nije odrazilo na stvaralačku fantaziju učesnika konkursa. Na primer, Francuz Djumon Legran, jedan od 10 pobednika prvog kruga, pokušao je da odrazi u svom porojektu iskonski ruski duh, uzevši za osnovu čuvenu drvenu crkvu Kiži. Šta da se kaže, betonska građevina, obojena upečatljivim plavo-narandžastim bojama deluje više nego smelo. A ruski autorski kolektiv pod rukovodstvom Jelene Lenok nudi crkvu u tradicijama građevinarstva moskovske klasike, koju predstavlja pre svega Uspenski sabor Moskovskog Kremlja.
 

Što se tiče drugih francuskih kolega ruskih arhitekata, u svojim projektima oni su prevazišli sve tardicionalne kanone. Crkva-talas, crkva-školjka, svetilište-kocka... Kako će upravo izgledati crkva na obali Sene, unete u spisak kulturnog nasleđa UNESKa, saznaće se u martu 2011. godine, kada će biti objavljeni rezultati konkursa. A sama izgradnja će započeti početkom naredne godine.
 

Nova saborna crkva će biti još jedan simbol prijateljstva i kulturnih veza dve zemlje i popuniće spisak ruskih građevina u Parizu. Ovde već stoji most Aleksandra Trećeg, koji je postavio ruski car Nikolaj Drugi u znak franko-ruskog saveza u oktobru 1896. godine.