Fatamorgana ispod polarne svetlosti

Dva dana, 19. i 20. januara u Londonu održan je sastanak šefova vlada 9 severnih zemalja – Velike Britanije, Danske, Islanda, Norveške, Finske, Švedske, Letonije, Litvanije i Estonije. Formalno, prema britanskom listu Fajnenšl Tajms, inicijatora foruma, Veliku Britaniju, interesovalo je iskustvo suseda na podržavanju svog statusa „država sveopšteg blagostanja“, razvoju izvozno orijentisane ekonomije u uslovima krize, kao i u objedinjavanju napora u osvajanju Arktika koji se oslobađa od leda. Aktuelna, ali u principu uobičajena pitanja. Ipak, još pre svog otvaranja sastanak se našao u centru pažnje niza političara i eksperata.
 

Rusiji se priviđa arktički mini-NATO, sa ironijom je primetio jedan od evropskih komentatora povodom nekih publikacija u ruskim medijima. U njima se između ostalog govorilo, pri čemu ne u svojstvu ploda razbuktale fantazije, već pozivajući se na evropsko internet-izdanje EUobserver, o nameri učesnika foruma da razmotre mogućnost stvaranja nekakve vojno-političke organizacije. Ona je već dobila uslovni naziv Severnog ili Arktičkog mini-NATO-a. Saopštavalo se takođe da konačna odluka o formiranju nove vojne alijanse treba da bude usvojena na sastanku ministara inostranih poslova servernih zemalja u aprilu u Helsinkiju.
 

Kao se saznaje iz nedavnih razotkrivanja sajta Vikiliks, bivši ambasador SAD u Norveškoj benson Vitni odobrio je u principu ideju stvaranja nekakve akrtičke filijale alijanse. Ova struktura, po rečima diplomate, mogla bi da nadgleda polarne medvede i Ruse.
 

Direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov naziva militarizaciju Arktika stvarju ne budućnosti, već sadašnjosti. Između ostalog, po njegovim rečima, SAD i Kanada se bave aktivnim naoružavnjem tog regiona. I u ideji londonskog sastanka severnih zemalja stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin vidi vojni podtekst.
 

Mislim da se rešavaju dva zadatka. Kao prvo, da se u NATO privuku Švedska i Finska. Uz to da se napravi svojevrsna ekspedicija za borbu za Arktik. Pre dve godine NATO blok pokušao je da se pozabavi arktičkim bogatstvima, pre svega energetskim. Ali nisu svi njegovi članovi bili na to spremni. Sada je to pokušaj da se napravi neki mini-NATO kako bi se započela borba za ogromne resurse, koncentrisane na Arktiku. I, naravno, da se nadgledaju Rusi.
 

O pokušajima NATO-a da uvuče u svoju orbitu Finsku i Švedsku govorii finski politikolog Johan Bekman.

Naravno, inicijator tog novog mini-NATO-a bile su britanske specijalne službe, koje sada pokušavaju da stvaraju novu bafer zonu protiv Rusije od Severnih zemalja. Mada sve to za sada izgleda prilično neuspešno. Sao što smo dobili komentar od finskog premijera Mari Kivineiemi, koja je praktično odbila saradnju u tom pogledu. Zanimljivo je da finska štampa apsolutno ništa ne piše na datu temu, pokušavajući da prećuti okolnosti stvaranja vojnog bloka protiv Rusije.
 

Što se tiče Britanije, očigledno ona sada pokušava da preusmeri svoje napore na Severnu Evropu.
 

Želeli bismo da mislimo da su arktičke vojne ideje pre svega fatamorgane izazvane polarnom svetlošću. Realnost u svakom slučaju ostaje neizmenjen stav Rusije o mirnodopskom zajedničkom osvajanju arktičkih bogatstava. Razume se, uz časno i otvoreno uvažavanje interesa svih parntera.