„Oskar“ u niskom startu

Bliži se raspletu glavna intriga godine u svetu filma – u Los-Anđelesu je objavljen kratki spisak nominovanih za nagradu „Oskar“. Još uvek ima vremena za klađenje na pobednika: 83. ceremonija uručivanja nagrada biće održana 27. februara.

Drugu godinu za redom Američka filmska akademija dodeljuje „Oskara“ „u proširenom formatu“. U vodećoj nominaciji za „najbolji film“ umesto uobičajenih pet kandidata ističe se deset. Tako je bilo u osvit „Oskara“ i sad se ova praksa 1930-ih godina vraća. Kako objašnjavaju organizatori nagrade – „da bi se proširilo polje za takmičenje i izbor za akademike koji glasaju“. Bez obzira na to, osnovu desetorke ipak predstavlja petorka, pa čak i četvorka. To su filmovi-favoriti – i po anketama, i po rezultatima „glavne probe“, a takvom se tradicionalno smatra nagrada Holivudske asocijacije inostrane štampe „Zlatni globus“, koja se dodeljuje u januaru.
 

Poznati ruski filmski kritičar Valerije Kičin u intervjuu za „Glas Rusije“ povodom nominovanih kandidata, izabranih za šort-list „Oskara“ ističe: „Nijedan film od onih koji pretenduju na zvanje najboljeg filma, ne može se nazvati izuzetnim“.
 

Čini mi se da je sadašnji sastav kandidata za „Oskara“ slabiji u poređenju s mnogim prethodnim godinama, što dokazuje skroman uspeh izabranih filmova i u ruskom i u svetskom prikazivanju, - kaže Valerij Kičin. – Nema tako raskošnih pokazatelja blagajni, kakve je na primer, prošle godine imao senzacionalni „Avatar“ Džejmsa Kemerona. I nema ničegni  nalik na prošlogodišnji oskarovski „dvoboj“ „Avatara“ i „Gospodara bure“ Ketrin Bigelou, kad je usijanje strasti vilo vrlo veliko. Ove godine je sve nekako mirnije. Par lidera u trci čine „Socijalna mreža“ i „Kralj priča“, - nastavlja Valirie Kičin. – „Socijalna mreža“ Dejvida Finčera je film o svakodnevici. Naravo, sve zanima najveća sociijalna mreža na internetu „Fejsbuk“, koja postaje i moderna, i popularna, pa čak i uticajna stvar. Međutim, čini i se da je film prilično osrednji bajopik o tome kako sposoban momčić munjevito dostiže slavu i bogatstvo. Tipična američka priča, koja je osim toga, čini mi se, prilično dosadno ispričana. „Kralj priča“ je film Toma Hupera u kojem Kolin Fert prilično zanimljivo igra engleskog kranja Džordža VI, koji muca i zato teško može da obavlja svoje obaveze političkog pregaoca. Evo, takva kolizija je poslušila kao osnova takođe sasvim osrednje psihološke drame.
 

Drugi suparnici su, - kaže dalje Valerije Kičin – „Crni labud“ Darena Aronofskija: psihološki triler iz baletskog života. Film je napravlje vrlo zanimljivo, a umetnički prosto osvaja, s izvanredno odigranom ulogom balerine, za koju će Natali Portman, nadam se, dobiti „Oskara“. Međutim, ipak ga ne bih svrstao u izvanredne filmove. I fantastični akcioni film Kristofera Nolana „Početak“ je dobar film, ali nije nimalo bolji od desetina sličnih filmova. Dakle, može se reći da je „Oskar“ ove godine traka osrednjih vrednosti.
 

Nagrada „Oskar“ u mnogome odražava i istovremeno određuje tendencije savremenog kinematografa. A ona po mišljenju Valerija Kičina, svedoči o tome da je „zlatni vek filma kao umetnosti, očigledno, ipak prošao“.
 

Sad film doživljava čudnu fazu umiranja starih oblika i nastanka novih, čije mogućnosti zasad još uvek ne poznajemo i koje možemo samo da pretpostavljamo, - razmišlja Valerije Kičin. – Imam u vidu nove tehnologije, koje su u ovoj fazi vratile kinematografa u njegovo prvobitno stanja lakrdije, samo lakrdije visoke tehnike, kad se ne čudimo umetničkom nivou scenarista, režisera i glumaca, već trikovima, specijalnim efektima, eksplozijama, pobesnelim automobilima, najnovijoj animaciji, koja preti da će pomračiti igrani film.

„Film se pretvara u neku drugu umetnost, - zaključuje Valerije Kičin. – Možda će to biti zaista umetnost, a možda će biti čisti luna-park. I na ovakvoj pozadini očigledno prestaje potražnja, dakle i proizvodnja tradicionalnih filmovima za kojima čezne intelektualni deo publike. Međutim, ova čežnja, nažalost, ništa ne menja.“