Jedinstvena zaprega za 17 zemalja zone evra

Nemačka koja se do nedavno oprezno odnosila prema ideji ekonomske vlade za zonu evra, sada je preuzela na sebe ulogu podstrekača. Prema informaciji lista Špigel, resor Angele Merkel pripremio je izvestan Pakt o konkurentskoj moći koji Berlin namerava da gura. Reč je o skupu konkurentskih zahteva koji označeni model na sve načine jača. Govori se samo da će oni biti obavezniji u poređenju sa onima koji deluju danas na zajedničkom prostoru EU. Temu razmatra kometator Sergej Guk i rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Evropskog instututa Vladislav Belov.

Zna se takođe da će ekonomska vlada budućnosti početi da traži vođenje jednoličnije nacionalne politke u finansijskoj i socijalno-ekonomskoj sferi. Predlaže se, na primer, da se troškovi na osnovu zarada međusobno previše ne razlikuju. Označeno je takođe da se starosna granica i nivo isplata penzionera dovede na zajednički imenilac. Usalgašavaće se i investicije u budućnost. I, naravno, Nemci ne bi bili Nemci, kada ne bi istakli svoj davnašnji zahtev o uvođenju, kako oni kažu «dužničke kočnice». Mada slična ograničenja već sadrži Pakt stabilnosti, u praksi ga se, istina, pridržavaju pojedinci.

Da li je realno napraviti zajedničku zapregu za 17 država? Treba samo da započne kriza i nacionalni egoizam odmah prevladava nad apstraktnom ekonomskom solidarnosti u okviru EU. Mišljenje Vladislava Belova.

Nemačka i Francuska traže mehanizme koji će omogućiti da se ova politika usaglasi. Postoji mogućnost da zemlje zone evra u krajnjoj meri usaglase količinske parametre troškova. To je objektivan zahtev. I sasvim je moguće da će strane naći zajednički konsenzus. Kako će biti nazvan organ za usaglašavanje – ekonomska ili finansijska vlada, to više nije važno.

Moja prognoza za 2011. godinu je takva da će teći proces usaglašavanja. Mislim da će on zauzeti mnogo više vremena nego u tekućoj godini. Nadam se da će to biti određeni proces zbližavanja 17 zemalja zone evra. Pratićemo pokušaje lidera Francuske i Nemačke sa jedne strane da postignu nekakvu disciplinu u ekonomskoj i finansijskoj politici. Sa druge pokušaje da se ostale zemlje EU privežu za politiku zemalja zone evra.

Koncepciju jedinstvene ekonomske vlade za zonu evra nemački politički establišment ne prihvata ni iz daleka jednoznačno. Primer je raskol u Slobodnoj demokratskoj stranci Nemačke. Funkcineri koji su se okupili oko predsednika frakcije Germana Zolmsa ne žele da delegiraju nacionalna ovlašćenja Briselu.

Ne poričući neophodnost teške koordinacije ekonomske politike u okviru EU, predsednik bavarske poslaničke grupe Hans Peter Fridrih primećuje: Radi toga uopšte nisu potrebne nove strukture. Koordinacija se logično ostvaruje u okviru evropskog Saveta šefova država i vlada, radi čega je on i stvoren. Uz to centralizacija ekonomske politike na nivou EU nesumnjivo će biti greška, ubeđen je Fridrih.

Sudeći po reakciji evropskih eksperata, ideja jedinstvene ekonomske vlade za zonu evra očigledno je sirova. Svesti u istu ravan različite interese složen je zadatak. Pristalice zbližavanja treba da sakupe anđeosko strpljenje i da odbrane stavove korak po korak.