Predsednik MMF-a se plaši

Disbalans u svetskoj ekonomiji preti novom globalnom krizom. Na to upozorava predsednik MMF Dominik Stros-Kan. To što neki eksperti optimistički nazivaju obnovom svetskog ekonomskog sistema u stvari je put ka novim potresima.

Obnova globalne ekonomije posle krize 2008. teče, ali to nije onaj proces koji vodi ka stabilnosti u svetu, smatra Dominik Stros-Kan. Po njegovom mišljenju, za to vreme zaoštrena su četiri osnovna problema koji mogu da imaju najžalosnije posledice. To je krajnje visok nivo nezaposlenosti u svetu, rastući protekcionizam u sferi finansija i trgovine, disbalansi koji postoje među zemljama i odsustvo ravnoteže unutar pojedinačnih država. Pri čemu vajveću opasnost po mišljenju Stros-Kana predstavljaju upravo poslednja dva problema.

Sa tačke gledišta doktora ekonomskih nauka RAN Leonida Vardomskog, pitanja koja pokreće Stros-Kan su pravedna, ali nisu nova. Ona predstavljaju opasnost po svetsku ekonomiju u najmanjoj meri u poslednjih 20 godina.

Globalizacija ekonomije izazvala je duboku polaziraciju u svetu. Tačnije pojavio se pol bogatih i siromašnih i provalija među njima do danas se uvećava. I unutar zemalja, i unutar međunarodne zajednice raste socijalna nejednakost. Uvećavaju se razlike u prihodima, u mogućnostima, u razvoju između zemalja i unutar zemalja, što naravno krši unutardržavnu stabilnost i globalnu stabilnost.

Kao primer predsednik MMF poredi rast unutrašnjeg bruto proizvoda u zemljama sa velikim spoljnotrgovinskim deficitom, tačnije u SAD i sa spoljnotrgovinskim proficitom, kao što su Kina i Nemačka. Kako se ispostavilo, ekonomija SAD o danas raste na račun unutrašnje potražnje, dok glavni pokretač u Kini i Nemačkoj ostaje izvoz. Slični disbalansi podvrgavaju riziku stabilnost procesa obnove globalne ekonomije, podvlači Stros-Kan.

Između ostalog, niz eksperata smatra da je predsednik MMF požurio, izrazivši bojazan da će doći do nove opšte ekonomske krize. Između ostalog, slabo mesto ruske ekonomije je njeno izvozno-sirovinsko usmerenje.Potresi ovde mogu da budu izazvani najrazličitijim razlozima, ne obavezno globalnim finansijskim krahom, kaže zamenik direktora Instituta za ekonomiju RAN Dmitrij Sorokin.

Rusija je zemlja koja zavisi od izvoza linijom sirovina i energije. I čitav problem je u tome u kojoj meri kriza može da dotakne ovaj pravac. Ali ja bih hteo da podvučem da takve stvari ne dotiče samo kriza. Recimo, politika energetske zamene pre ili kasnije će dovesti do pada cena tradicionalnih energenata.

Ako se eksperti u nečem slažu, onda je to da svet očekuje epoha ekonomskog egozima. Prošlo je vreme kada su zemlje izjavljivale nameru da se ujedine u borbi protiv krize. Sada će svako biti sam za sebe.