Muški stil

U zapadno-sibirskom gradu Barnaulu otvorena je izložba umetničkog veza, čiji su svi učesnici muškarci. Ona se upravo tako i naziva „Muški stil“. 28 majstora igle i konca prikazuje na njoj izvezene slike, ikone, predmete za domaću upotrebu i enterijer.

U prostorijama Državnog muzeja istorije književnosti, umetnosti i kulture Altaja izloženo je 78 radova Sibiraca. Među muškarcima koji se bave vezom ima radnika, službenika, agenata osiguravajućih društava, bankara i penzionera. Mnogi od njih ovaj hobi su preuzeli od baka, majki i žena. Jedan od učesnika je naučio da veze u dečjem domu, gde je vaspitavan posle smrti roditelja, ispričala je za „Glas Rusije“ organizator izložbe, vodeći stručnjak Altajskog etnografskog centra za narodno stvaralaštvo i slobodno vreme Natalija Beljakova.

Ekspoziciju uglavnom sačinjavaju vezene slike, vrlo je mnogo pejzaža i portreta, ima kopija poznatih radova. Na primer, ogromna vezena kopija slike „Trojica delija“. Ima kopija fotografija, odnosno ljudi su sami razrađivali šemu prenošenja fotografije na vez. Mali je broj vezenih ikona, nekoliko apstraktnih slika i naravno, ima dečjih radova.

Osmogodišnji Dima Derbiš i Dima Bervinov iz grada Rupcovska su najmlađi učesnici izložbe. Oni su zaista oduševljeni vezom i s interesovanjem pohađaju master-časove i konsultacije, koje ovde u prostorijama muzeja, daju profesionalci.

Autorske pejzaže i portrete izlažu priznati barnaulski majstori veza: 60-godišnji Boris Volkov i 47-godišnji Konstantin Voronkin. Njihova dela dostojno predstavljaju Altajsku pokrajinu na sveruskim smotrama. Nedavno su se majstori vratili iz Tvera s izložbe „Umestnost savremenog veza“.

Ekspozicija „Muški stil“ potvrđuje da je pogrešno uvreženo mišljenje o tome da je vez tipično ženska stvar. Predstavnici jačeg pola su se od davnina bavili vezom, a pojedine njegove vrste su uvek izrađivali samo muškarci. Uzmimo, na primer, vezom „vučenim“ zlatom, odnosno tankom zlatnom žicom. Jer, njim nisu ukrašavane samo tkanine, već i sedla, kožne torbe, futrole za pištolje, toboci za strele i čizme od safijana. Bogato vezena zlatom konjska oprema, koja se može videti u Ermitažu je rad muškarca.

Na Istoku – u Indiji i Turskoj – profesionalni majstori veza bili su uglavnom predstavnici jačeg pola, a žene su se bavile, što bi se reklo, za kuću i porodicu. Na jugu Indije i danas živi pleme Kota, čijim se čisto ženskim zanimanjem smatra izrada glinenog posuđa, a muškim – vez lanom ili vunom.

U Polineziji je sve do pojave Evropljana postojao čisto narodni, tehnološki vrlo složen vez ptičjim perima. Raskošni plašt i šlem kralja Makeamea, napravljeni od najtananijeg perja i danas oduševljavaju posetioce Kunstkamere u Sankt-Peterburgu. A u Meksiku i danas teška paradna sombrera i kožne kajševe vezom ukrašavaju muškarci.

Među majstorima veza često su se nalazili majstori-virtuozi. Mnogima je poznat vez „rišelje“ – izum kardinala Rišeljea. Izuzetan majstor veza bio je pruski kralj Fridrih Veliki, Mocartov i Volterov savremenik. U Narodnom muzeju u Stokholmu čuvaju se talentovano izvezene slike našeg savremenika – švedskog kralja Gustava V.