Zbližavanje Italije i Rusije

Rusija i Italija su postale bliže. U zemljama počinje unakrsna Godina kulture i jezika. I pored toga što su poslovne veze dve zemlje veoma tesne i imaju strateški karakter, upravno humanitarna sastavnica će određivati karakter saradnje u 21.veku, izjavio je na otvaranju Godine u Rimu predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

Uzajamne simpatije i uzajamni uticaj – tako kratko i sadržajno može da se kaže o odnosima Rusije i Italije, koji traju vekovima. Italijanski neimari su počeli da formiraju arhitekturni oblik ruskih gradova još u 15.veku. Aristotel Fiorovanti je podizao zidine Moskovskog Kremlja, a posle tri veka Bartolomeo Rastreli je doneo italijanski šik na teritoriju ruske Venecije – u Sankt-Peterburg. Šta više, u jednom su periodu upravo Italijani odigrali važnu ulogu u istoriji ruske klasične kulture, naglasio je Dmitrij Medvedev na otvaranju unakrsne godine u Rimu:

„Italiju opravdano smatraju trezorom evropske civilizacije. Veliki duh Renesanse je tradicionalno inspirisao ljude stvaralaštva koji su dolazili ovde. Počev od 18.veka značajan broj Rusa, pisaca, pesnika živeo je i učio ovde, što je dalo ogroman impuls razvoju naše kulture. To su i Dostojevski, i Gogolj, i Čajkovski, i Tarkovski, i Brodski. I buduće generacije Rusa će biti inspirisane ne samo svojom zemljom, već i pejzažima, spomenicima Italije. Naše zemlje su u bliskom rodstvu. I zbog otvorenosti, dobronamernosti, komunikativnosti, emocionalnosti, koji su nam svojstveni. Zato se nadam da će veliki kulturni projekat – unakrsna godina- dati impuls razvoju naših odnosa i pomoći da napreduju ne samo u poslovnom planu“- rekao je Dmitrij Medvedev.

Obnova drevne Akvile, razrušene pre dve godine u zemljotresu – to je još jedna stranica rusko-italijanskih kulturnih veza. Dogovoreno je na nivou vlada da će Rusija izdvojiti na restauraciju više od 7 miliona evra, i da će poslati svoje stručnjake, koji će zajedno sa italijanskim stručnjacima početi rad na restauraciji drevne crkve Svetor Grigorija i Dvorca Ardingeli.

Ova poseta ruskog lidera Italiji je takođe nastavak trgovinsko-ekonomske saradnje dveju zemalja. I pored toga što poslovne veze Rusije i Italije ne mogu da se pohvale bogatom istorijom. Pa ipak... Prva kompanija koja je potpisala ugovor sa Sovjetskim Savezom bila je italijanska „Eni“. A „roditelj“ najpopularnijeg auta u SSSR, žigulija, bio je italijanski koncern „Fijat“.

Ne zaostaju i ruske kompanije koje se trude da naprave biznis na Apeninskom poluostrvu. „Severstalj“ Alekseja Modašova je kupila veliki deo akcija kompanije „Lučini“. Na njega su se ugledali i drugi ruski biznismeni.

Na susretu Dmitrija Medvedeva i premijera Italije Silvija Berluskonija potpisan je sporazum o zajedničkom radu na gasnom nalazištu u Severnoj Africi. Time će se baviti kompanije „Eni Internešnl Bi.Vi.“ i „Gazpromnjeft“. Potpisan je memorandum između ruske Vnješekonombanke i italijanske banke „Kasa depoziti e prestiti“.

Nastavlja se rad i na takvim perspektivnim projektima kao što je gasovod „Južni tok“,  a takođe saradnja ruskih kompanija sa preduzećima italijanskog koncerna „Finmekanika“ u okviru projekta izgradnje aviona „Superdžet“.

Unakrsna Godina kulture i jezika Rusije i Italije je otvorena izložbom klasika savremenog slikarstva Aleksandra Dejneke. Italijani će takođe videti izložbu „Riznice Kremlja“. Osnovni eksponati su dragocena jaja Karla Faberžea. Italija će odgovoriti gostovanjem milanske „La Skala“ na sceni novog Boljšog teatra, a takođe predstavama drugih pozorišta u 30 ruskih gradova. Program unakrsne godine predviđa više od 500 događaja, među kojima izložbe, pozorišne festivale, koncerte, susrete sa piscima i lingvistima.