Kudrin kritikovao modele razvoja zemlje

Očuvanje budžetskog deficita u Rusiji na nivou od 2% unutrašnjeg bruto proizvoda do 2020. neprihvatljivo je. Takvo mišljenje izrazio je potpredsednik vlade, ministar finansija Aleksej Kudrin. On je izneo referat na Krasnojarskom ekonomskom forumu. Ove godine on je posvećen pitanjima modernizacije upravljanja i poukama iz svetske finansijske krize.

Zahvaljujući nagomilanim unutrašnjim rezervama Rusija je prošla ekonomsku krizu bolje nego druge zemlje, istakao je Aleksej Kudrin. Ali pretnja od survavanja unazad i dalje postoji. Kako bi domaća ekonomija preživela, treba izraditi novi model razvoja, podvukao je ministar.

Jedna od važnih crta tog modela je stvaranje ekonomije sa niskom inflacijom, sa stabilnim kursom, koji bi omogućio da se u ekonomiji generiše dugi novac. Ako bankar nije siguran da će vlada zadržati inflaciju u naredne tri godine, recimo, u visini od 3-5%, on neće dati kredit ispod 7-8%. Na osnovu prošle godine imamo inflaciju od 8%. Ove godine situacija neće biti mnogo laška. I krediti će i dalje biti iznad 10%. Modernizaciju sa kreditnom stopom od 10%, izdatom svega na tri godine teško da je moguće sprovoditi.

Znači, glavni cilj je napraviti ekonomiju sa niskom inflacijom, podvukao je Kudrin. Radi toga u prvom redu potrebno je odustati od vezivanja budžeta Rusije za naftne dolare.

Ministarstvo ekonomskog razvoja razradilo je dva scenarija razvoja ekonomije do 2030. godine – konzervativni sirovinski i inovacioni. Kudrin je kritikovao oba. Pri čemu inovacioni zbog toga što njegovi autori polaze od rasta cena nafte do 100 dolara za barel do 2020. godine i očuvanja deficita budžeta otprilike od 2% do 2020. godine. Takva prognoza, po mišljenju ministra, nema pravo na postojanje, zato što je to još veća zavisnost od nafte i veći rizik za makroekonomiju nego što je bilo pre krize.

Kritika Ministarstva finansija je jasna, kaže direktor odeljenja za strateške analzie auditorske kompanije FBK Igor Nikolaev.

Nemoguće je bilo očekivati da će Ministarstvo finansija usaglasiti prognozu po kojoj će se u narednih deset godina kod nas očuvati budžetski deficit. Iz jednog prostog razloga: a odakle ćemo uzimati novac da pokrijemo taj deficit. Ministarstvo finansija se brine da budžetski sistem bude više ili manje izbalansiran. Ono zna da će se rezervni fond uskoro isprazniti, da smo za vreme krize uzeli visoke socijalne obaveze. To zna i ministarstvo za ekonomski razvoj. Ali ono odgovara za inovacionu ekonomiju, zato i predlaže da se uvećaju budžetski troškovi na nauku, obrazovanje, na nove tehnologije, i neka ostane budžetski deficit. Mislim da će se na kraju dogovoriti. Ali to da se nećemo orijentisati na budžet koji će 10 godina biti deficitaran, to je tačno.

Istupanje Alekseja Kudrina izazvalo je veliku diskusiju o putevima razvoja ruske ekonomije. Jedan od pravaca je stvaranje uslova za rst investicija. Prema podacima Ministarstva finansija, nivo štednje ruskih građana na današnji dan ne zaostaje mnogo za predkriznim. Ali samo 20% ove štednje pretvara se u investicije. Situaciju treba menjati. Što se tiče ulaganja stranih investitora, tu takođe nije sve glatko, ali sve više stranih kompanija interesuje se za ruske projekte.