Prvi kosovski mučenici

Kosovo zauzima važno i sudbonosno mesto u istoriji ne samo srbskog naroda, već i čitavog pravoslavnog sveta. To je povezano i s brojnim manastirima, crkvama, i svetim mučenicima koji su stradali za svoju veru. Još u 2. veku naše ere na Kosovu su od ruku neznabožaca postradalo za hrišćansku veru dva rođena brata Flor i Lavr. Njihov podvig je postao preteča patnji i proganjanja, koje su trpeli Srbi od strane Turaka i Albanaca.

Pravoslavna Crkva svetkuje svete mučenike Flora i Lavra 18. avgusta prema starom kalendaru ili 31. prema novom kalendaru. Braća su živela u Vizantiji, zatim se preselila u Iliriju, u rimski grad Uljpijana, koji se nalazio jedan kilometar od manastira Gračanica. Tu su hrišćani Prokl i Maksim poučavali braću  zanatu klesara i osnovama veronauke.

Kada se vladar susedne oblasti obratio vladaru Ilirije Likionu s molbom da mu pošalje iskusne klesare radi izgradnje neznabožačkog hrama, taj mu je poslao Flora i Lavra kao najbolje majstore. Gradeći neznabožački hram, braća su delila siromasima svoje plate i prenosila svetu veru.

Jednom, kada su Flor i Lavr klesali kamen, prišao im je mladi sin neznabožačkog sveštenika i gledao braću kako rade. Odjednom je komad kamena pogodio mladića u oko. Kada je priskočio njegov otac, neznabožački sveštenik Memertin, on se bacio na radnike, ali su ga drugi radnici zadržali. Flor i Lavr su obećali naljućenom ocu da će sin ozdraviti.

Flor i Lavr su počeli da se mole Bogu da bi  mladić bio izlečen. Posle molitve su braća prekrstila bolesno oko,  te je ono odmah postalo zdravo. Posle takvog čuda su poverovali u Boga i mladić, i njegov otac.Uskoro su Flor i Lavr zaršili izgradnju neznabožačkog hrama, ali su ga osvetili na hrišćanski način: stavili  krst i, okupivši oko 300  hrišćana,  molili se. Zatim su svi zajedno počeli da obaraju neznabožačke idole.

Kada su neznabošci saznali o tom događaju, oni su odlučili da sve spale, a Flora i Lavra su vratili vladaru Ilirije Likionu. Kada ih je on saslušao i video nepokolebljivost njihove vere, on je naredio da ih bace u duboki bunar i žive zatrpaju zemljom.

Posle  više godina su njihove neistrunjive mošti bile nađene i prenete u Carigrad, gde je oko 1350. godine glave mučenika video u manastiru Pantokratora ruski monah Stefan Novgorodac prilikom hodočašća u Vizantiju.

Verovatno zbog čvrstih trgovinskih veza između novgorodskih i vizantijskih trgovaca nastalo je usmeno predanje da je od  otvaranja moštiju svetih Flora i Lavra prestao pomor stoke. Onad je u Rusiji počelo poštovanje tih svetaca kao pokrovitelja konja. Narod ih je nazivao Frol i Laver. Svetoj braći su se obraćali s molitvom bilo kojom prilikom, kada je reč bila o konjima. U štalama za krave su obavezno stavili ikonu svetog Vlasija, a u štalama za konje -  likove Flora i Lavra.  U vreme prolećne paše stoke (na dan svetog Đorđa), a zatim tokom paše pastiri su se uvek molili Floru i Lavru.

U Rusiji je postojao narodni običaj: za «konjski praznik»,  kako su nazivali dan svetkovina Flora i Lavra, iz svih sela su terali konje pred crkvu sa mašnama u grivama i repovima, pokrivali su ih lepim ašama. Amove su takođe  ukrašavali mašnama i praporcima. Životinje bi uvek  vodili na kupanje i pojili, zatim  stavili pred crkvu. Održavalo  se bogosluženje, te bi konje okropili svetom vodicom.  Verovalo se da na dan kada se svetkuju Frol i Lavr, na konjima se ne sme raditi da ne bi došlo do pomora stoke.

Poštovanje prema svetoj braći je povezano i s bitkom na Kulikovom polju 1380.  godine, gde su ruske vojske pobedile Tataro-Mongole.  Knez Dmitrij Donski je dobio blagoslov prepodobnog Sergija Radoneškog na dan svetkovina mučenika Flora i Lavra. Posle pobede taj dan je zauvek ostao u sećanju ruskih ljudi.

Upravo tada su počeli da smatraju Flora i Lavra zaštitnicima Rusije. Bila je čak naslikana posebna  ikona Čudo o Floru i Lavru, na kojoj Arhanđeo Mihajlo uručuje uzde na vojnički način osedlanih konja Floru i Lavru.

Naziv Frolovska kapija Moskovskog Kremlja, koji je sagradio Dmitrij Donski, potiče od crkve Flora i Lavra u Mjasnickoj ulici prema kojoj je vodio put iz Kremlja. Od 1658. godine se kapija zove Spaska. Na Spaskoj kuli Kremlja se nalazi čuveni časovnik, pod čije izbijanje građani Rusije dočekuju Novu godinu.

Od 14. veka ne samo u Moskvi, već i u čitavoj Rusiji su  sagrađene bile crkve u čast Flora i Lavra na svim stanicama za poštanska kola, povezanim sa konjima. U Kijevu 1566. godine je čak bio osnovan Florovski ženski manastir, osvećen u čast svete braće. Poštovanje prvih kosovskih mučenika sve do sada nije  prestalo ni u Rusiji, ni u Srbiji.