Lolita i drugi leptirići Vladimira Nabokova

Britanski naučnici uz pomoć analize DNK utvrdili su ispravnost hipoteze koju je izneo svojevremeno pisac Vladimir Nabokov, o tome da su leptiri iz Azije migrirali preko Beringovog moreuza u Severnu i Južnu Ameriku. U referatu Britanske Kraljevske akademije nauka stoji da je Beringov moreuz bio biološki koridor za prelet tih insekata iz Azije u Novi Svet. U referatu se sadrži priznanje ozbiljnog doprinosa Nabokova sistema klasifikacije leptirova.

Malo ko zna da Nabokov nije bio samo istaknuti pisac, već i talentovani naučnik entomolog. Prvu priču napisao je sa 9 godina, a prvog leptira uhvatio sa 6. Od tada ovo interesovanje pratilo ga je čitavog života, govori direktor muzeja Vladimira Nabokova u Sankt-Petersburgu Tatjana Ponomarjova.

Tada je to bilo moderno, vezano za veliko interesovanje za prirodne nauke koje se u Rusiji pojavilo odmah posle Evrope. U našem muzeju postoji Njumenova knjiga Leptiri Britanije, engleskog entomologa. Debela velika knjiga, naučno izdanje koje je Nabokov, po njegovim sopstvenim sećanjima, pročitao već sa 8 godina. I tamo ima beleški napravljenih dečijom rukom, i neki leptiri su obojeni njegovom rukom. Mnogi ga samtraju profesionalcem. Ne treba zaboravljati da je on bio koordinator odeljenja za dnevne leptirove u Biološkom muzeju u Americi. A taj posao je zahtevao profesionalna znanja. I on je odlično to radio čitavih 7 godina.

Porodica Nabokova napustila je Rusiju 1917. godine. Mislili su za kratko, ispostavilo se zauvek. Sam on više puta je govorio da nikada ne bi mogao da preživi u Sovjetskoj Rusiji kao pisac, ali mogao bi da preživi kao entomolog. Leptirovi su ga mnogo puta spasavali u emigraciji, prvo u Evropi, zatim u Americi. Oni su mu davali komad hleba u vreme kada je Vladimir Nabokov još bio nepoznat pisac. A to je bio dug period: Lolita, koja je donela Nabokovu svetsku, isprva, istina, snakdaloznu slavu, a zatim i komercijalni uspeh, bila je napisana na leto 1954. godine, kada je imao 55 godina. I obavezno u svakom njegovom romanu pojavljivali su se njegovi omiljeni leptirovi. Istraživači su čak izračunali da se oni pominju 570 puta. A preko 20 vrsta zahvaljujući savremenim entimolozima dobilo je imena književnih junaka Nabokova – Lolita, Ada, Mašenjka, kaže direktor muzeja Tatjana Ponomarjova.

To je, naravno, vrlo dirljivo! I verovatno jedini slučaj kada leptire nazivaju imenima čak ne naučnika, već književnih junaka jednog od entomologa. Zna se da je Nabokov opisao novi vid leptira iz Amerike. Vrlo redak leptir, on nosi njegovo ime. Već u zrelim godinama pisao je da se ponosi ništa manje nego svojim književnim stvaralaštvom time što leti i što će još mnogo vekova leteti ovaj leptir, kako je on govorio, moje „kumče“.

Književnsot i nauka o leptirima uvek su išli paralelno u Nabokovljevom životu. Na kraju života on je smislio naučni rad i album slikarskih dela sa predstavom leptira na slikama svetskih uemtnika, kako bi na tom materijalu pratio evoluciju vrsta. Nažalost, ova zamisao nije završena. Nabokov je pao sa strmine planine za vreme ekspedicije u okolini Montrea. I kako su smatrali njegovi rođaci, taj pad je bio uzrok smrti u julu 1977. godine.