Stabilizacioni fond, emisija i inflacija spašće zonu evra

Još jedan generalni štrajk u Grčkoj jedanaesti je u zemlji od trenutka prelaska na režim stroge štednje. Mnogi potomci helena za nepunu godinu dana uspeli su da se liše do 20% svojih prihoda. I na poboljšanje ne treba računati. Naprotiv: vlada namerava da još dublje zavuče ruku u novčanik poreskih obveznika.

Ali samo smanjenje državnih troškova neće rešiti problem, tvrde finansijski gurui iz Evropskog ekspertskog saveta. Dugovi će morati da se prolongiraju i restrukurišu. Sa njihovim zaključcima solidaran je federalni Savez nemačkih banaka. Situaciju oko dgova razmatra analitičar Sergej Guk, u gostima su eksperti – dikretor Ekonomskog instituta, dopisni član RAN Ruslan Grinberg i šef Instituta za finansijska tržišta i primenjenu ekonomiju Finansijske akademije profesor Jakov Mirkin.

Ne stoje bolje ni stvari oko dužničkih problema u globalnoj ekonomiji. Sveži proračuni MMF svedoče: samo u prvoj polovini 2011. godine SAD, Japan, EU i drugi treba da stave na sto 5,5 triliona dolara na račun otplate zajmova. Pri tome na Evropu otpada jedna pestina označene sume, tačnije oko jednog triliona. Da li će Stari Svet izdržati ovo opterećenje? Trebalo bi. Mišljenje Ruslana Grinberga:Problem je zaista ozbiljan, šta da se kaže. Ali mislim da će se on rešavati do kraja: nikakvog kraja evra neće biti. I Francuska, i Nemačka moraju sa da se pomire sa tim da će se uvećavati stabilizacioni fond.

Evropljani, po podacima Evropskog zavoda za statistiku, pomalo su zapustili svoje finansije. Do 70 i više procenata unutrašnjeg bruto proizvoda – uz dozvoljenu normu od 60 – uvećale su svoju opštu zaduženost ekonomske lokomotive Nemačka i Francuska. Dobro, za njih možemo da se ne brinemo. Ali u Italiji ovaj pokazatelj je oko 120%. O problmatičnim ekonomijama zone evra poput grčke i irske uopšte ne treba govoriti – tamo je stvar katastrofalna. Uzor discipline su samo male zemlje zone evra – kao što su Luksemburg, Slovačka ili Estonija.

Šta će se desiti ako pod okrilje stabilizacionog fonda požele da se sviju Portugalija i Španija?

Profesor Jakov Mirkin smatra da su preterano optimističke ili pesimističke prognoze loše.

Što se tiče zone evra, ovde nekoliko mehanizama radi kako bi se izgladili, uklonili rizici. Stvoren je stabilizacioni fond. Drugo: svi problemi kod ovih zemalja osim poljuljanih državnih finansija vezani su između ostalog sa nemogućnošću emitovanja nacionalne valute radi otplate duga. Samima su im vezane ruke. Ova mogućnost ne postoji u zoni evra. Postoji Evropska centralna banka, postoji mogućnost emisije evra. I zadržavanja likvidnosti pojedine zemlje.

Ako se ispravno upravlja ovom složenom mašinerijom, postoje sve poluge da se sitaucija održi. I mislim ne samo na račun evropskog stabilizacionog fonda, već i na račun emisije evra, rasta inflacije.