Stari cirkus: između prošlosti i budućnosti

Jedan od najstarijih cirkusa na svetu – Moskovski cirkus Jurija Nikulina u čast svoje 130-godišice pokazuje novi program Parada atrakcija. U areni Starog cirkusa, kako moskovljani nazivaju čuveno zdanje u centru prestonice, na Cvetnom bulevaru, sada se mogu videti jedinstvene atrakcije. Na primer, igrač na žici Lenjivac u izvođenju Romana Hapjorskog, koji je ove godine dobio nagradu na prestižnom Međunarodnom festivalu u Monte Karlu.

Rekordne atrakcije su ušle u tradiciju Starog cirkusa bukvalno od prvih dana njegovog postojanja. Još 1927. godine dreser Nikolaj gladiljščikov je začudio publiku, sakupivši u svojoj tački zajedno sa medvedima – belim, mrkim i himalajskim, lavice i doge. 40-ih godina njegov kolega dreser Anatolij Kornilov je izlazio u manjež sa tačkom Džigitovka na kamilama, a Aleksandar Buslaev je napravio atrakciju Lavovi i motocikli, gde je okosnica programa bio trik sa lavom koji sedi nevezan iza leđa moticiliste.

Tradicionalni model cirkuske predstave, u kojoj postoje i trikovi koji oduzimaju dah, i atrakcije sa dresiranim životinjama, i vesela klounada, u Starom cirkusu trude se da očuvaju i danas. Umetnost ruskih artista, kako tvrdi u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac kolektiva Maksim Nikulin, veoma je tražena u inostranstvu.

Prošle godine smo radili u 4 francuska grada, kaže Maksim Nikulin. Predstavu su vrlo dobro ocenili i publika i štampa. Kritiačri su je nazvali najboljim cirkuskim šou-programom u Evropi. Već 10 godina radimo u Japanu. Sa Japancima je zanimljivo – oni imaju svoje shvatanje cirkusa. Njihovi producenti sami biraju program od tačaka koje ponudimo: na kraju obavezno treba da bude let na trapezu, dresirani medvedi, konji i psi. Tačnije Japanci 45 godina gledaju praktično jedno te isto i to im ne dosadi!

A u Evropi sve više se daje prednost novom modelu cirkusa, čiji simbol je čuvena trupa iz Kanade – Dju Solej. To je cirkus bez životinja, i pre teatralizovana cirkuska predstava sa jedinstvenim sižeom, ponekada filozofskim podtekstom. Ali kod svoje kuće i čak na gostovanjima, bez obzira na ogormne teškoće, Stari cirkus ne planira da odustaje od upečatljivih tačaka sa dresurom...

Maksim Nikulin kaže kakve se teškoće pojavljuju prilikom prelaska granice sa životinjama: veterinarski zahtevi, carinski... To je vrlo složeno i skupo. Mada, primećuje stručnjak, u Japan konje sa kopna uopšte ne puštaju, plaše se epidemije. A publika traži džigite! I moramo da kupujemo konje u Australiji, prevozimo u Japan i tamo dresiramo.

Uspeh Starog Moskovskog cirkusa u inostranstvu svake godine se potvrđuje nagradama na festivalima u Parizu, Budimpešti, Monte Karlu. Cirkus ima i svoj festival, na koji dolaze mladi artisti iz čitave Rusije i strani učesnici.