Rusija i EU će izaći u avganistanske njive

Rusija i EU će se zajedno boriti protiv avganistanske proizvodnje narkotika. Direktor Federalne službe RF za kontrolu prometa narkotika Viktor Ivanov predložio je na sastanku sa italijanskim kolegama da Moskva i Brisel ujedine napore.

Najveći potrošači heroina su zemlje EU, Rusija i Iran. Italija, zbog geografskog položaja, našla se na spoju nekoliko tokova narkotika i sada se faktički nalazi u narkotičkoj opsadi. Zato je razrada zajedničkog programa za borbu protiv proizvodnje narkotika u Avganistanu za Italijane od vitalnog značaja, izjavio je Viktor Ivanov.

Problem avganistanske proizvodnje narkotika brine naše italijanske partnere. U zemlju narkotici sižu preko dva puta: balkanskom maršrutom kroz Turku,  Albaniju i države bivše Jugoslavije, kao i sa teritorije Severne Afrike, između ostalog preko Libije i dalje preko Sredozemnog mora. Zato smo sa Italijom kao zemljom članicom EU razrađivali pitanja zajedničkog plana likvidacije avganistanske proizvodnje narkotika.

O ruskom programu  Duga-2, koji je odobrio predsednik Dmitrij Medvedev, Viktor Ivanov je govorio u štabu EU u Briselu u martu prošle godine. Realizacija sedam tačaka treba da dovede praktično do potpune lidvidacije proizvodnje narkotika u Avganistanu. Prvi uslov je da SB UN treba da podigne status ovog problema do nivoa pretnje po svetski mir i bezbednsot. U dokumentu su takođe propisani koraci za napredak ekonomije zemlje, likvidaciju narkolaboratorija, organizaciju i sprovođenje zajedničkih operacija.

Avganistanska strategija EU, utvrđena prošle godine, u mnogome ponavlja ili dopunjuje ruski plan. Njen glavni autor je poslanik Evropskog parlamenta Pino Arlaki, sa kojim se takođe sastao Viktor Ivanov.

NATO deluje u skladu sa svojom uobičajenom linijom ponašanja. Alijansa je uvek ignorisala ovo pitanje, diklarisala da ne planira da se njime bavi, i nastavlja da se pravi da problem ne postoji. Do danas dejstva SAD u Avganistanu u borbi protiv plantaža narkotika ili uopšte nisu srpovođena, ili su bila neefikasna. Došlo je vreme da druge zainteresovane zemlje, tačnije Evropa i Rusija, preuzmu ovu borbu na sebe i koriste mnogo odlučniju strategiju.

Moskva i Brisel svhataju da rešenje ovog problema ne sme da se odlaže. U zemlje EU svake godine proniče 711 tona narkotika, u Rusiju 548 tona. Previše je velik broj onih za koje ovo odugovlačenje može da bude tragično.