BASF se pridružuje „Južnom toku“

„Južni tok“ je obezbedio podršku još jedne evropske kompanije. Projektu se pridružio nemački koncern BASF. Memorandum o međusobnom razumevanju potpisan je u Moskvi u prisustvu premijera Rusije, Vladimira Putina. Zajedno s ruskim Gaspromom, italijanskom ENI i francuskom EDF BASF će polagati cev po dnu Crnog mora.

BASF će dobiti udeo od 15 procenata i izdvojiće za izgradnju oko 2 miliona evra. Koncern je dobro poznat u Rusiji. Na sastanku s rukovodstvom kompanije Vladimir Putin je istakao da kompanije u zemlji radi skoro vek i po – od 1874. godine. Kćerka-struktura BASF - Wintershall – je partner Gasproma na drugom projektu „Severni tok“. Ovaj gasovod se polaže o dnu Baltičkog mora iz ruskog Viborga do nemačkog Grajfsvalda. Vladimir Putin je istakao učestvovanje kompanije u oba projekta.

BASF radi vrlo aktivno i on je jedan od vodećih investitora u ruskoj ekonomiji. Vi učestvujete u „Severnom toku“ i jako mi je drago što ste došli do zaključka o tome da je svrsishodno da učestvujete u „Južnom toku“. Prijatno mi je da istaknem da i rukovodstvo Nemačke podržava vaše učestvoanje u „Južnom toku“, imam u vidu poziciju federalnog kancelara gospođe Merkel.

Predsednik upravnog odbora BASF Jirgen Hambreht na ovaj projekat velikih razmera gleda s velikim optimizmom. „Imamo povod za slavlje. Danas stupamo u projekat „Južni tok“. Vrlo mi je drago što mogu da potpišem ovaj dokument,“ istakao je on.

Rokovi za uvođenje u rad „Južnog toka“ odavno su definisani. Eksploatacija prvog kraka gasovoda započeće 30. decembra 2015. godine. Pune kapacitete „Južni tok“ će osvojiti 2018. godine. Cevovod će u Evropu prenositi 63 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Rusija ostaje pouzdan isporučilac gasa u Evropu već nekoliko decenija. I priključivanje svetskog hemijskog giganta BASF ruskom projektu je još jedan dokaz za to, - istakao je Putin.

Ovaj događaj je ozbiljan i veoma važan, ako se imaju u vidu procesi, koji se danas dešavaju na međunarodnim energetskim tržištima. To je znak stabilnosti.

„Južni tok“ će garantovati stabilno energetsko snabdevanje mnogih evropskih zemalja. Od Novorosijska gasovod će ići po dnu Crnog mora do bugarske Varne. Postoji i alternativna varijanta s izlazom u Rumuniji. Dalje će cev voditi u Srbiju, Mađarsku i Sloveniju, a drugi krak – u Grčku i Italiju. S ovim zemaljama Rusija je već potpisala međuvladine sporazume o izgradnji dela cevovoda, koji će ići kopnom.