Kopnena agresija NATO-a u Libiji bi mogla početi za mesec dana

Snage zapadne koalicije i dalje bombarduju vojne objekte u Libiji. Samo poslednjeg danonoćja je izvršeno više od 150 borbenih letova. Lansirano je 16 krstarećih raketa i 4 dirigovane avionske bombe. Njihove mete su bile artiljerija, mezanizovane snage i komandna infrastruktura Libijske vojske.

U međuvremenu izvori  iz rukovodstva Libije saopštavaju o smrti 114 civila usled bombardovanja.  Istovremeno međunarodne organizacije govore o hiljadama žrtava u sukobima pobunjenika i vladinih snaga. Vlasti Libije poriču te podatke. Dakle, u Libiji se nastavlja građanski rat, dok akcije koalicije za sada nisu uspele ništa da urade nego su samo rasplamsale sukobe između Libijske vojske i pobunjenika. U redovima zapadne koalicije sve do sada ne postoji jedinstvo u shvatanju ciljeva i zadataka te operacije, osim odlaska  s političke scene Moamera Gadafija.

Mada su se zemlje koalicije dogovorile o  prenosu rukovodstva operacije na NATO-pakt, jasno je da osnovnu odgovornost za bombardovanja snose SAD. To je bila osnovna tema telefonskog razgovora predsednika RF i SAD Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame.  Neophodno je sprečiti žrtve civila, - posebno je istakao  ruski lider. On je takođe rekao da postizanje ciljeva, koje određuje odluka SB UN, ostaje prioritetno za Rusiju. A to je uvođenje zone bez letova nad Libijom. Barak Obama je izrazio zahvalnost za podršku odluke  SB UN   1973, kao i podršku mandata koji proizilazi iz tog dokumenta.

U međuvremenu, vojno-politički izvori u NATO-u aludiraju na mogućnost  održavanja kopnene operacije u Libiji. Doduše, pri tome se kaže da sve zavisi od toga hoće li kapitulirati Libijske vojska ili neće. Inače, vojna lica imaju svoju logiku. Oni  se pozivaju na izraz iz Drugog svetskog rata Put on the Ground, odnosno,  staviti čizme na zemljište. Drugim rečima, ne može da se pobedi dok ne dođeš do jazbine protivnika. Ruski izvori u obaveštajnim resorima potvrđuju da se takvi planovi razrađuju. Ako Gadafi ne ode, početak kopnene operacije se planira za kraj aprila-početak maja. Indirektno to potvrđuju saopštenja o prebacivanju 4 hiljada američkih specijalaca u rejon Mediterana radi podrške koalicione operacije u Libiji. Takav razvoj događaja je skoro neizbežan, - rekao je Glasu Rusije pripadnik ruskog Instituta  strateških istraživanja Aždar Kurtov.

Kopnenu operaciju danas planiraju nezavisno od toga, hoće li Gadafi kapitulirati ili neće. Ustvari političari Zapadne Evrope i alijanse nameću informativnom prostoru ideju da je bez kopnene operacije nemoguće postići cilj. Istina je da  je samo  bombaardovanjem nemoguće ugušiti otpor, jer je Gadafi podelio streljačko i lakše teškooružje rezervnom sastavu Libijske vojske. Realno je da samo uništavanjem  nekih vojnih objekata u takovoj situaciji snage alijanse ne mogu da mnogo postignu. Tu verziju potvrđuje činjenica da bez obzira na pomoć NATO-a pobunjenici ne uspevaju da postignu bitne rezultate na bojnom polju.

Aždar Kurtov vidi u akcijama  koalicije i drugu motivaciju. To je kontrola isporuka energenata.

Primer Libije svedoči da je po sredi pokušaj da se vojnim putem obezbedi snabdevanje zapadnog sveta energentima. Dakle, cilj nisu neke humanitarne akcije, koje tobože pokušavaju da spreče napade vladinih snaga na stanovništvo, čak ni svrgavanje Gadafija, već kontrola država koje imaju energente.

Svakako, na Zapadu ne vole da o tome govore. Međutim, upravo u tome je odsutnost jedinstva u shvatanju ciljeva vojne operacije u Libiji. Posebno mora da se istakne različiti prilaz Francuske i Nemačke. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi je upozorio lidere arapskih država: njihova sudbina će u slučaju represalija protiv vlastitog naroda biti slična sudbini Gadafija. Šef spoljnopolitičkog resora Nemačke Gvido Vestervele je uzvratio da je to veoma opasna diskusija, koja može da ima negativne  posledice za arapski svet. Takva diskusija među liderima vodećih članica NATO-a još jednom podseća da u bilo kojim međunarodnim problemima  prioritet mora da ima političko rešenje. Libijcima je potrebno pomoći, ali oni sami moraju da rešavaju svoje poslove.