Srbija bira pouzdanost

Srbija može da postane jedan od najvećih kupaca ruskog naoružanja. Beograd namerava da potroši tri milijarde dolara na modernizaciju armije i kupovinu najsavremenijeg naoružanja. Eksperti ocenjuju ovu novost kao još jednu potvrdu stabilno dobrih partnerskih odnosa između Srbije i Rusije.

Prema informaciji srbskih medija, Beograd je zainteresovan za modernizaciju ratnog vazduhoplovstva, PVO, radiotehničkih trupa. Tako Ministarstvo odbrane Srbije planira da kupi lovce 4. generacije: MIG-29M i Su-30. Nije isključena kupovina dva diviziona protivraketnog kompleksa S-300 ili izvozne varijente S-400, kao i radiolokacone stanice.

Faktički to će biti prva velika modernizacija srpske armije posle 1999. godine, kada su snage NATO-a agresijom uništile dio naoružanja.

Odluka Srbije pokazuje želju da se ojačaju veze sa Moskvom u svim pravcima, smatra ekspert za Balkan Georgij Engeljgardt.

Očigledno da će velike narudžbine u Rusiji označavati jačanje u krajnjoj liniji vojne orijentacije na Rusiju, što se prilično loše povezuje sa simpatijama dela srbskog rukovodstva za aktivan rad na integraciji Srbije ne samo u EU, već i u NATO. U NATO-u se sa izvesnom sumnjom odnose prema pokušajima pojedinih zemalja da kupuju oružje van alijanse, tim pre u Rusiji. Ovaj momenat može zaista da oteža čak one hipotetične razgovore o zbližavanju Srbije sa NATO-om.

Ne treba zaboravljati na to da ruske investicije igraju važnu ulogu u srbskoj ekonomiji u celini, dodaje šef Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Jelena Guskova.

Srbija se nalazi u veoma teškom ekonomskom, političkom, socijalnom, kulturnom položaju. Ekonomija je skoro u potpunosti uništena. Težnju ka EU ne podržavaju evropske zemlje. Ali Rusija, sa svoje strane, korača sigurnim koracima ka ekonomskoj saradnji sa Srbijom.

Postojeći dogovori na taj račun bili su potvrđeni krajem marta. Boraveći tada u poseti Beogradu, ruski premijer Vladimir Putin je potvrdio: izgradnja gasovoda Južni tok će započeti 2013. godine. Tim gasovodom ruski prirodni gas će se dostavljati preko Balkana u Centralnu Evropu. Dužina srpske deonice iznosi 450 kilometara. Među drugim projektima u energetskom sektoru je modernizacija hidrocentrale Đerdap 1 i Đerdap 2, koje se nalaze na Dunavu na granici sa Rumunijom, kao i izgradnja novih termocentrala. Bilo je reči i o razvoju turizma, saobraćaja, novih tehnologija. Ukupna vrednost srbsko-ruskih projekata se procenjuje na 10 milijardi dolara.