ZND: od diskusije do praktičnih rešenja

Ministri inostranih poslova zemalja članica ZND rezimiraju danas u Kijevu rezultate 20-godišnjice postojanja organizacije. Eksperti su uverni da je postojanje slične strukture danas važno, mada njena budućnost, uz odstustvo ispravne ideologije, deluje maglovito.

Aktuelni ministarski sastanak prvo je veliko zasedanje u okviru predsedavanja Tadžikistana ZND ove godine. Sve do decembra, kada se bude zvanično obeležavao jubilej organizacije, u zemljama Zajednice planirano je skoro 40 velikih manifestacija. Ključni će biti sastanak lidera, za koji će dokumenta danas usaglasiti šefovi diplomatija. Obraćanje šefova država članica Zajednice vezano  za predstojeću 70-godišnjicu početka Velikog Otadžbinskog rata, koja se obeležava u junu biće jedno od glavnih. Isto tako velik značaj se poklanja i Izjavi povodom 20-godišnjice ZND. Diplomate će razmotriti i niz nacrta sporazuma o saradnji u oblasti zaštite intelektualne svojine, bezbednosti, nauke i kulture. Ukupno njih 13. Taj nesrećan broj može da bude srećan za strukturu koju, kako mnogi smatraju, već treba otpisati iz međunarodne politike. Najvažnije je pravilo odabrana sopstvena ideologija za budućnost, uveren je generalni direktor Informaciono-analitičkog centra za proučavanje postsovjetskog prostora Moskovskog državnog univerziteta Aleksej Vlasov.

Danas je za ZND nastupio trenutak kada treba jasno propisati mehanizme donošenja odluka i njihovog poštovanja. Stotine dokumenata potpisano je u ključnim pravcima delatnosti ZND, ali realno od njih se realizuje mali deo. Glavno pitanje je da li ZND objedinjuje one kojima je to zaista neophodno ili je to imidž projekat, koji je manje efikasan nego ŠOS, ODKB, Evrazes i koji jednostavno ne želimo da napustimo? Naravno, to je pitanje za prva lica država. Ali i na nivou premijera i drugih činovnika treba predlagati konkretne mehanizme koji bi pretvorili ZND u strukturu koja radi za realne procese u sferi ekonomije, politike, migracije i bezbednosti. Tačnije naći ideologiju sa kojom bi bilo moguće razvijati zajedničke projekte na multilateralnoj osnovi. Da li će to poći za rukom? Dvadeset godina je dobar povod za sistematsku reviziju slične organizacije. Mislim da tome u krajnjoj liniji treba težiti, izjavio je Aleksej Vlasov.

ZND se na današnji dan nalazi u stadijumu određivanja osvnonih tendencija sopstvenog razvoja u narednih nekoliko godina. Prvo je to bila prilično jaka struktura sa određenom ideologijom, koja je vršila funkcije takozvanog civilizovanog razvoda na postsovjetkom prostoru. Kasnije se ova organizacija pretvorila u nekakav klub interesa za lidere država-članica koji nisu mogli da se iz raznih razloga sastaju u bilateralnom formatu. Sedeći za velikim stolom zajedničke projekte su mogli da razmatraju predsednici Rusije i Ukrajine, Azarbejdžana i Jermenije. Nije izdržala za sada samo Gruzija, koja je bez reči napustila ZND posle krize na Kavkazu 2008. godine. Ipak to je samo izuzetak iz pravila, jer važnost ovakve pregovaračke platforme cene svi. Nije slučajno to što je 2007. godine bila najavljena reforma ZND. I danas zemlje aktivno pokušavaju da nađu dodirnu tačku interesa, kako bi se saradnja u multilateralnom formatu iz sfere diskusije prevela u praktičnu ravan i donela konkretne rezultate stanovnicima nezavisnih država.