Šta očekivati od radijacije?

Ozračenje, rak krvi i štitne žlezde, urođene deformacije kod novorođenčadi, šizofrenija – sve to posledice su radioaktivnog zračenja. Tokom 25 godina ruski i ukrajinski lekari proučavali su posledice eksplozije na Černobilskoj nuklearnoj centrali. Danas su oni spremni da podele svoje iskustvo sa Japanom, gde do danas nije likvidirana havarija na Fukušimi.

Havarija na nuklearnoj centrali u Japanu posle razornog zemljotresa 11. marta tragično se podudarila sa 25-godišnjicom eksplozije reaktora u Černobilu. Prvo su eksperti tvrdili da pošto se japanski reaktori principijalno razlikuju od onog koji je eksplodirao u Rusiji 1986. godine, ne treba se plašiti strašnih posledica. Ipak zatim je situacija izmakla kontroli, radijacija je procurela. Sve češće su počela da se vrše poređenja sa Černobilom, a kompanija TERSO, po saopštenjima francuskog lista L Ekspres, pozviva černobilske likvidatore radi borbe protiv posledica havarija na Fukušimi. Sve brine pitanje: kakva je opasnost po zdravlje ljudi. Jednoznačnog odgovora nema, ističe predsednik ruske naučne komisije za zaštitu od radijacije Viktor Ivanov.

Prema posmatranjima ruskih i ukrajinskih lekara, kod onih likvidatora u Čerobilu koji su u jednom trenutku dobili dozu radijacije od oko 300 miliziverta i više, nastala su ozbiljna oštećenja. Između ostalog, ovi ljudi su oboleli od leukoze, upravo kod ove grupe zabeležen je rak, govori Viktor Ivanov.

Zato dajemo preporuku personalu Fukušime da drže dozu do 150 miliziverta. Oni to drže. Tamo je malo ljudi koji su premašili tu granicu, dnevna doza je u granicama od 2.3 miliziverta. U toj kategoriji ne vidimo radijacijske rizike. Ako se premaši ovaj prag može da se očekuje štetan biološki efekat kao posle Černobila.

Za razliku od Černobila, u Japanu, uvereni su stručnjaci, nema problema ozračenja, najteže radijacijske posledice za koju su karakteristične opekotine koje ne zarastaju, jaka mučnina, visoka temperatura. Posle havarije 1986. godine takvih obolelih je bilo oko 150.

Prilično veliku opasnost predatavljaju danas radiofobije. Među stručnjacima čak postoji takav pojam kao preliminarni stres. To je kada se čovek unapred boji da ne bude podvrgnut dejstvu radijacije. I već od toga može da se oseća loše. Najnerpiajtnije pri tome je to što strah često izaziva realne somatske smetnje. Zato ne sme da se seje panika, uvereni su lekari. Tim pre vrlo je teško, ako je uopšte i moguće, praviti nekakve prognoze i proračune pre potpune likvidacije havarije.