Milion kedrova za leoparde

Nekoliko stotina dobrovoljaca već se prijavilo za učešće u akciji Posadi šumu za leoparda. Ona će se odvijati na jugozapadu Primorja od kraja aprila do početka juna u mestima gde obitava najređi predtavnik porodice mačaka.

Na specijalno pripremljenim delovima šume u Hasanskom i Usurijskom regionu Primorja biće posađen milion sadnica korejskog kedra, rekao je za Glas Rusije rukovodilac Šumskog programa Amurske filijale Svetskog fonda divlje prirode Denis Smirnov.

Ova cifra nije tako velika ako se uzme u obzir da se kedrovi sade standardnom tehnologijom gustine dve hiljade sadnica na hektar. Ispada 500 hektara – negde polovina podmoskovske Himkinske šume.

Budućnost šuma u kojima su našli utočište poslednji preostali dalekoistočni leopardi na planeti ozbiljno brine ekologe. U drugoj polovini 20. veka njihov broj je smanjen 30 puta, ističe Denis Smirnov, i svake godine se sve više smanjuje.

Ranije zbog seče šuma i požara, sada uglavnom zbog požara. Tako meštovite četinarsko-listopadne šume degradiraju: prvo nestaju četinarske vrste – korejski kedar i jele. Preostale šume psotepeno se pretvaraju u šumsku stepu, zatim u stepu. A u stepi kopitari koji su glavne žrtve leoparda ne obitavaju, pa oni ne mogu ni da nađu hranu, ni da se zaštite od lovokradica.

Jedan od glavnih ciljeva akcije Posadi šumu za leoparda je pomoć prirodi tamo gde ona sama ne može da obnovi četinarske vrste. Jer kada istih tih kedrova nema u blizini, seme nema odakle da se nađe. Sadnice će biti osnova za buduće šume. Za 25-30 godina kedar će dostići uzrast kad daje plodove i sam će početi da daje seme za prirodnu obnovu tajge. A šume kedrova i listopadnih vrsta će osigurati dalekoistočnom leopardu dovoljne količine hrane i pružiti im sigurno utočište, objašnjava Denis Smirnov.

Želimo da očuvamo ne samo konkrentu vrstu leoparda, već vrstu u prirodnoj sredini. Dalekoistočnih leoparda u zoološkim vrtovima po svetu je prilično mnogo, mnogo više nego što je ostalo u prirodi. Naš zadatak je da očuvamo ekosistem, tačnije ne samo leoparda u nekom safari-parku, već leoparda u sredini uobičajenoj za njega. Po čemu je jedinstven naš leopard? To je najsevernija populacija na Zemlji. Obično ova zver živi u južnim uslovima, a kod nas u snegu. Zato je obnova šume orijentisana ne samo na leoparde, već na obnovu pejzaža za leoparda.

Među dobrovoljcima koji su sve već odazvali na poziv Svetskog fonda divlje prirode ima ljudi raznih uzrasta i profesija: studenata, policajaca, bibliotekara, pedagoga. Svakim danom krug volontera se proširuje.