Dmitrij Rogozin: arhitektura EvroPRO će biti oslikana do leta

Rusija i NATO treba da usaglase dokument o zajedničkom sistemu EvroPRO već do juna u Briselu na sastanku ministara odbrane Moskve i alijanse. Ovo je izjavio stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin. On je rezimirao rezultate Saveta Rusija-NATO u Berlinu.

Perspektive formiranja EvroPRO, saradnja u avganitanskom pravcu, broba protiv terorizma, situacija na Bliskom Istoku i Severu Afrike. Dnevni red zasedanja Saveta Rusija-NATO na nivou ministara inostranih poslova u Berlinu bio je ispunjen vrućim temama. Strane su razmatrale zasedanje Saveta kao mogućnost da uporede stavove u procesu ispunjenja odluka Lisabonskog samita RF-NATO o formiranju strateškog partnerstva između Moskve i Brisela. Ipak po nekim pitanjima, između ostalog o situaciji u Libiji, stav Rusije i NATO-a se ne podudara.

Nije za sada postignuta bitna konkretika ni po pitanju izgradnje zajedničkog protivraketnog štita. Ali situaciju ne treba  dramatizovati. Zbližavanje stavova Moskve i Brisela o stvaranju EvroPRO pitanje je složeno, ali ne beznadežno, smatra Dmitrij Rogozin.

Ja lučim oprezni optimizam, pošto diskusije između Rusije i NATO-a teku sve otvorenije. Ali shvatamo da je EvroPRO vrlo složen projekat. To nisu samo pitanja „gvožđurije“ i programske podrške. To je pre svega pitanje političke volje. Izgradnja EvroPRO je prvi projekat Rusije i NATO-a koji pretpostavlja duboko uvlačenje vojske i političara u rešavanje pitanja zajedničke odbrane. Ako nam pođe za rukom, naravno, postaviće se pitanje odustajanja od vojnog planiranja jedne strane protiv druge. Ako se dogovorimo, živećemo u sasvim drugačijoj Evropi, mirnijoj i stabilnijoj.

Rusiji su potrebne garancije da rekete-presretači NATO-a neće biti smeštene pored ruskih granica, nastavlja Dmitrij Rogozin. Njihovo razmeštanje u Poljskoj, Češkoj ili na Baltiku neprihvatljivo je. Na ispunjenje tog uslova NATO je u celini već pristao. Sada se planira postavljanje mobilnih sitema na brodovima u istočnom delu Sredozemnog mora. Ipak to još nije kooperacija. Stalni presdtavnik Rusije u alijansi smatra da ako se Rusija nalazi u neposrednoj blizini od pretpostavljene opasnosti, bilo bi mnogo svrsishodnije razmestiti rakete presretače na jugu Rusije.

Dmitrij Rogozin je napomenuo da je Moskva predložila Briselu stvaranje sektoralne PRO, pri kojoj bi svaki sistem odgovarao za svoj deo i pokrivao bi Rusiju i zemlje NATO-a od mogućeg udara. Jednom reči, Moskva računa da će učestvovati u EvroPRO pod jednakim uslovima, integrišući se u opšti sistem. NATO ima svoja razmišljanja tim povodom. Alijansa brani ideju formiranja dva nezavisna sistema – Rusije i NATO-a. Uporedo sa tim, po mišljenju Rogozina, berlinski sastanak se može smatrati početkom realnog kretanja putem kompromisa.

Ima pitanja o kojima su se Rusija i NATO dogovorili predmetnije. U Berlinu je odlučeno da započne rad takozvani namenski fond za pripremu kopnenog personala i isporuku rezervnih delova za ruske helikoptere u Avganistan. Nesumnjivo, to će osigurati veliku mobilnost avganistanskim oružanim snagama, smatra Dmitrij Rogozin.

Moskva daje materijalni doprinos u dati projekat. Avganistanski stručnjaci će doći na pripremu i obuku na baze ministarstva odbrane Rusije. Osim toga, Rusija će pružiti svu neophodnu opremu i rezervne delove za remont helikoptera.

Pored toga Moskva i Brisel su se dogovorili da usvoje obnovljeni plan borbe protiv terorizma.

Dokument pretpostavlja zajednička dejstva u borbi sa ekstremističkim podzemljem. Razmatramo pitanje o formiranju specijalnog odreda u okviru Saveta Rusija-NATO, koji će se baviti borbom protiv teorista u saobraćaju.

Uporedo sa tim Dmitrij Rogozin je istakao da je saradnja Moskve i Brisela u borbi protiv terorizma, avganistanskog šverca narkotika i piraterije važan deo odnosa, ali još ne strateško parnterstvo. Realni start takvom partnerstvu može da pruži formiranje zajedničke EvroPRO. Nikakvih nejasnosti po tom pitanju ne treba da bude, uveren je Dmitrij Rogozin.