Pametni molekuli

Grupa peterburških umetnika latila se popularizacije novog naučnog otkrića. O rezultatu može da se sudi po moskovskoj izložbi Mićki i nanotehnologije.

Na prvi pogled mićki i nanotehnologije su dve nespojive stvari. Mićki je stvaralačko udruženje umetnika, nastalo pre 25 godina kao nastavak tradicije nonkomformizma u umetnosti. Danas oni zauzimaju nišu kultrnih presonaža ironijske subkulture, čiji ideal je epsko raspoloženje obične ruske duše. U tom raspoloženju mićki slikaju slike u duhu karikature ili crteža deteta predškolskog uzrasta. A nanotehnologije mada su se i pojavile otprilike u isto vreme sa udružnjem mićki, njihova su suprotnost. Kako bi se radilo sa supstancom na nivou pojedinih atoma, nedovoljno je boraviti u epskom raspoloženju duše!

Ideja da se spoje mićki i nanotehnologije rodila se u glavi pravog naučnika i prijateća mićkovskog pokreta – saradnika Instituta za visokomolekularne tehnologije RAN Sergeja Ljuljina. Došlo je vreme da se ljudima objasni suština nove naučne grane, i što jednostavnije i očiglednije bude objašnjenje, to bolje, pošto se nagomilalo vrlo mnogo nesporazuma – rekao je Sregej Ljuljin u intervjuu za Glas Rusije.

Sada se pojavljuje moderna tendencija stvaranja brendova. Jedan od brendova kojim se koriste razni komersanti je „nano“. Pojavljuje se vrlo mnogo stvari – svakakve nanokreme, ono što korporacija Rosnano naziva glupostima i što veoma diskredituje ljude koji se stvarno bave naukom. Treba da predstavimo rezultate ove delatnosti ne samo kolegama, predstavnicima susednih nauka, već i širokoj publici, kako bi bilo jasno da se naučnici ipak bave poslom, i da govorimo o nauci dostupnim jezikom.

Za početak trebalo je dostupnim jezikom objasniti samim umetnicima šta se od njih očekuje. Verovatno je jasno da posle takvih objašnjenja nekim umetnicima iz grupe mićki ništa nije preostajalo do da se našale: na izložbi, na rpimer, predstavljeno je apstraktno platno sa slikom kako mićku na smenu vade prvo levu, a zatim desnu hemisferu mozga u trenutku kada on misli o nanotehnologijama.

Polazili smo od toga, govori Sergej Ljuljin, da u svakoj naučnoj pojavi postoje mehanizmi koji mogu da se nađu u nekim drugim pojavama, sa kojima se ljudi suočavaju svakodnevno. Odabrali smo 10 sižea – prosto smo uzeli slike iz naučnih radova, koje su sasvim nejasne čoveku ako on nije stručnjak. A zatim smo nas četvoro naučnika razgovarali sa umetnicima, pokušavali dostupnim jezikom da objasnimo sliku, otkrivajući samu suštinu naučne pojave. I čim je umetnik shvatao siže, on je pravio neku sopstvenu alegoriju naučnog procesa, umetnički lik.