Bez kompasa i motora

Prema saopštenjima medija, Savet NATO-a na nivou stalnih predstavnika odobrio je predlog generalnog sekretara Andresa Foga Rasmusena o osnivanju u uporištu libijskih pobunjenika – gradu Bengaziju – kontakt-grupe za vezu alijanse sa takozvanim Nacionalnim prelaznim savetom. Grupu treba da predvodi diplomata jedne od zemalja članica bloka. Tako, smatraju mnogi eksperti, NATO konačno zauzima stav na strani snaga koje ratuju protiv vladajućeg režima Gadafija.

Kako između ostalog piše nemački Fajnenšl Tajms Dojčland, pozivajući se na izvore u štabu alijanse, budući predstavnik NATO-a u Bengaziju treba da vrši stalne kontakte sa takozvanim prelaznim savetom, da predaje uzajamne poruke, kao i da vrši tešnju koordinaciju društveno-političke delatnosti NATO-a i rukovodećih struktura libijskih pobunjenika. Do danas, podvlači list, Brisel se svim snagama trudio da stvori utisak da alijansa ne podržava ni jednu od strana oružanog konflikta. Što, između ostalog, primećuje Fajnenšl Tajms Dojčland, nije omelo avijaciju saveznika da bombarduje rezidenciju Gadafija. Sada, po mišljenju komentatora ovog i drugih izdanja. NATO otvoreno staje na stranu pobunjenika.

Viktor Litovkin, odgovorni urednik lista Nezavisni vojni pregled, ne sumnja u pravi cilj odluke NATO-a da formira kontakt-grupu.

Smatram da je to zaista korak ka kopnenoj operaciji, ma pod kojim izgovorom da se ona sprovodi. Savetnici, instruktori i ostali poslanici pozvani su ne samo da uče pobunjenike da dobro ratuju, već i da pobede Libijsku vojsku. Oni će vršiti rekognosciranje na teritoriji Libije, planirati iskrcavanje vazdušnog i kopnenog desanta, odrediti maršrute marševa na Tripoli. U celini, ispunjavati sve zadatke, sve do navođenja raketa i bombardovanja.

Spreomnost da upute visokog diplomatu u Libiju već su izrazili Francuska, Italija i Turska. Ipak, kako se saopštava, nisu svi parnteri iz vojnog bloka sa ushićenjem primili inicijativu Rasmusena. I sve više eksperata govori o odsustvu shvatanja ciljeva libijske kampanje u bloku.

Ratom bez cilja nazvao je dešavanja čuveni politikolog Fjodor Lukjanov. Ni na jedno od pitanja koja su postavljali skeptici nije bio dat odgovor ni pre početka, ni posle borbenih dejstava. Nekakva mistička zagonetka ostaje, po njegovim rečima, to u čiju odbranu je istupila vojno-politička supersila i njeni glavni saveznici. Sastav, brojnost, borbena sposobnost i namere pobunjenika nikome nisu poznate i ne objašnjavaju se do danas.

Saradnik Univerziteta Jakobsa u Brementu Jorg Himeljrajh ide još dalje. On postavlja pitanje: da li blok NATO-a treba da istupa kao svetski žandarm u svakom kriznom žarištu na planeti? I uopšte, ide li se na plovidbu preko uzburkanog mora bez kompasa i motora?