Milioni na zaštitu od cenzure

SAD izdvajaju 19 miliona dolara za borbu protiv političke cenzure u onim zemljama gde vlasti strogo regulišu pristup Internetu. U provom redu to se tiče Kine, Irana i Saudijske Arabije. Sredstva će otići na razradu tehnologija koje će pronalaziti blokirane sajtove i ukidati ograničenje dostupa.

O kakvim se upravo tehnologijama radi za sada se ne govori. Pomenuta je mogućnost primene servisa elektronske pošte ili razmeštanja blokirane informacije na RSS kanalima dostup kojima država ne može da ograniči. Možda će biti razmotrena i varijanta poput one koju je ranije koristio internet-gigant Gugl. 2010. godine vlasti Kine pokušale su da ograniče rad nekih njegovih resursa na teritoriji zemlje, i pretraživači su preusmereni na drugi domen, rekao je generalni direktor sistema za upravljanje Internet-sajtovima 1S-Bitriks Sergej Rižkov.

Najverovatnije reč je o formiranju mreže za raspodelu data-centara sa IP adresama koje se stalno menjaju. Tačnije pravi se nekakva mreža distribucije sadržaja za koju bi bilo krajnje problematično zatvoriti dostup. Postoji isporučilac sadržaja i on može da bude bilo koji, njemu će se pružati usluge upravo u tom sistemu raspodele koji će omogućiti da se dobije pristup zatvorenim sajtovima. Zatvoriti ovakav sistem značilo bi zatvoriti dostup korisnika Internetu. Suma o kojoj je reč vrlo je mala, projekat nije skup i tehnološki je ostvarljiv.

Još početkom godine Stejtdepartment je proglasio Internet jednim od glavnih prioriteta. Tada je sloboda pristupa globalnoj mreži bila uključena u spisak ljudskih prava i sloboda, koje su se SAD obavezale da brane po čitavom svetu. Paralelno u okviru resora bila je napravljena specijalna uprava i pokrenuti su propagandni tviter-akaunti na arapskom, kineskom, hindi u drugim jezicima. Ipak puštanjem novog sistema u rad može da se govori o početku nove etape internet-delatnosti Stejtdepartmenta, posebno u pogledu Kine.

Kina je na današnji dan tehnološki lider kontrole Interneta. Pod kontrolu Kine već su dospeli Jutjub i Vikipedija. Sa te tačke gledišta formalno dejstva SAD mogu da se uklope u prijavljenu koncepciju demokratizacije. Ipak ne dovode li ona pod udar označeni progres u američko-kineskim odnosima, smatra predavač MGIMO, regionalni direktor grupe za istraživanja Osmorke Univerziteta Toronta Viktorija Panova.

U datom slučaju Kinu i Iran su stavili praktično u istu ravan, mada Iran ostaje zemlja „osovine zla“, a Kina je partner. U tom kontekstu događaj je zanimljiv, čak skandalozan. Uzimajući u obzir to što su juče održani pregovori o juanu, koji su tobože bili pozitivno ocenjeni sa američke strane. Ali Amerikancima nije pošlo za rukom da dobiju od Kine ono na šta su računali. Zato u pogledu Kine data inicijativa je vrlo simptomatična – biznis kao i obično. Tačnije to je odraz standardnih odnosa SAD sa onom silom koju smatraju prilično opanosm, ali s akojom sve jedno moraju da održavaju određeni nivo saradnje. Pri tome ne treba zaboravljati da inicijative Amerikanaca protiv cenzure važe samo za određene zemlje. Kada su na primer u Gruziji bili zatvarani proruski sajtovi u toku gruzijsko-osetinskog rata, SAD ništa nisu preduzimale tim povodom.

Odluka o izdvajanju sredstava za novi program za sada još nije doneta. Pomoćnik državnog sekretara SAD, ekseprt za zapštitu ljudskih prava Majkl Pozner izjavio je da inicijativa treba da bude odobrena u Kongresu. Ipak, po rečima činovnika, problema oko toga ne treba da bude.