76 godina života pod zemljom

Moskovski metro, koji često nazivaju najelepšim u svetu,  obeležava svoju 76. godišnjicu. Proslava je počela noću uoči nedelje: metro se priključio popularnoj akciji Noć muzeja, te je u 2 sata po ponoći orkestar Kremlin imao koncert na jednoj od najstarijih stanica – Kropotkinskaja. Praktično svi priznaju: metro u glavnom gradu je više nego saobraćaj, to je pravi muzej koji odražava istoriju zemlje.

Prvi plan izgradnje metroa u Moskvi nastao je još u drugoj polovini 19. veka. Međutim, vlasti nisu podržale taj projekat, koji im se učinio nepotrebnim. Tek početkom 1930-ih godina je bilo konstatovano da je metro neophodan. Izgradnja je počela 1931. godine, a prva linija je proradila 15. maja 1935. godine.

Tokom Drugog svetskog rata je metro služio i kao utočište. Od napada hitlerovske avijacije se pod zemljom krilo više hiljada Moskovljana. Stanice su bile duboke, zato i potpuno bezbedne. Na stanici Kirovskaja (Danas se ona zove Čisti Ribnjaci) nalazio se Generalštab: na platformi su bili uređeni radni kabineti komande. Arhitektonski kritičar Grigorij Revzin ističe da je metro bio planiran kao višenamenska zgrada.

Moskovski metro je od početka imao tri funkcije. Jedna da bude saobraćaj, druga je bezbednost, utočište. Upravo zato je on toliko dubok. Treća funkucija je bila ideološka: svi podzemski dvorci su faktički idealni grad staljinskog doba. To ga čini jedinstvenim.

Svaka peta stanica je spomenik arhitekture. U njihovom uređivanju i ukrasu učestvovali su najbolji umetnici: Aleksej Ščusev, Leonid Poljakov, Samuil Kravec, Aleksej Duškin. Strani turisti obavezno posećuju najlepše stanice. Pred mikrofonom je glavni arhitekta metroa Nikolaj Šumakov.

Pre 80 godina je bila razrađena arnhitektonska strategija metroa. Partija je rekla da on mora da bude najbolji metro na svetu, a ne samo funkcionalni saobraćaj, kao što su bili metroji u Budimpešti, Londonu, Nju-Jorku, Čikagu. Tu su morali da budu dvorci za narod. Odnosno, prvi put u istorijatu izgradnje metroa podzemski prostor je bio umetnički razrađen.

O metrou pričaju legende. Recimo, tobože je prilikom razmatranja plana izgradnje metroa Josif Staljin stavio šolju sa kafom na nacrt plana, te je naredio da se sagradi još jedna linija duž okruglog traga od kafe. Tako je bila sagrađena  Kružna linija, koja je na šemama uvek braon boje. Prema tim legendama, postoje stanice-fantomi i tajni  prolazi koji vode prema biblioteci Ivana Groznog. Posebno interesovanje je uvek privlačio takozvani Metro-2, koji spaja Kremlj s vojnim objektima u Podmoskovlju. Danas on ne funkcioniše, ali  je stroga poverljivost ostala, - kaže izvršni direktor regionalnog predstavništva Međunarodnog saveza društvenog saobraćaja Vasilij Tihonov.

To nije legendarni metro, on zaista postoji. Izgrađen je on radi osiguranja bezbednosti prvih lica države. Nije danas u funkciji, jer postoje drugi načini da se osigura bezbednost. Tamo ne puštaju, jer je to opasno: da ne bi neko imao želju da stavi tamo eksploziv ili nešto drugo, takođe opasno.

Danas dužina linija metroa iznosi više od 300 kilometara. Ponekad metro prevozi dnevno oko 9 miliona ljudi. Poslednjih godina se metro pretvorio u poseban centar kulturnog života. Tamo se održavaju koncerti klasične muzike i demonstracije modnih kolekcija, saobraćaju se tematske kompozicije, recimo, kompozicija – galerija slika Akvarel, gde su izložene reprodukcije remek-dela  svetskog slikarstva.