Kretanje kao stepen slobode

U svesti mnogih sovjetskih građana takozvana gvozdena zavesa, koja je delila SSSR od preostalog sveta, srušila se tek pošto su oni dobili realno pravo na slobodu kretanja. Desilo se to tačno pre 20 godina. 20. maja 1991. godine bio je usvojen Zakon koji je dopuštao građanima SSSR da putuju u inostranstvo.

U sovjetsko vreme pitanje slobode kretanja vatreno je razmatrano u porodičnom krugu. Jedni su želeli u traganju za srećom da odu zauvek, drugi su jednostavno hteli da vide sveta. Snovi i jednih i drugih ostvarili su se. Usvajanje Zakona o napuštanju zemlje je zaista jedan od najvažnijih događaja poslednjih decenija, smatra zamenik direktora Instituta za socijalne sisteme Dmitrij Badovski.

To je jedna od onih odluka koje su faktički označile kraj postojanja prethodnog sovjetskog sistema. Pravo da slobodno napuštaju zemlju za građane je isto kao i pravo stranaca da dolaze u Rusiju – jedna od najvažnijih promena čitavog uređenja našeg društva. Danas ako pitate običnog građanina šta se principijelno promenilo u poređenju sa sovjetskim periodom, svako će nazvati mali broj stvari – privatnu svojinu, mogućnost posedovanja svog stana, kupovine svih vrsta robe i pravo na slobodno putovanje u inostranstvo. Druga je stvar što kod nas do danas ne mogu svi to pravo da koriste. Samo otprilike 20% građana ima finansijske mogućnsoti da stalno putuje u inostranstvo. Tamo gde nema gvozdene zavese uvek postoji ekonomska i materijalna zavesa.

Uglavnom 1991. godine SSSR pokušao je da postane deo međunarodne zajednice i da likvidira protivrečnosti koje su se nagomilale u prethodnim decenijama. To je stvorilo ne samo mnogo očekivanja i nada, već i mnoštvo iluzija. Nešto je zaista realizovano, a nešto se ispostavilo jednostavno nepotrebnim, ističe ekspert Intituta za sociologiju RAN Leonid Bizov.

Pravo da se putuje po svetu bez bilo kog usaglašavanja sa partijskim komitetima, kao što je bilo u sovjetsko vreme, ustalilo se. Naravno, ne mogu svi da dopuste sebi put na Majami ili u Nicu. To je sudbina najbogatijeg sloja društva. Ali da otpuju na Kipar ili u Grčku mogu sebi da dozvole ljudi masovnih profesija. Među pravima koja su ljudi stekli, sloboda kretanja ceni se vrlo visoko, mnogo više nego razne političke slobode, prema kojima su ljudi često ravnodušni.

U svakom slučaju, sloboda nije samo slatka reč, već i pravo izbora. Možete da odaberete kuda da putujete, gde da ostanete. Ali samo po sebi često menjanje mesta ne donosi sreću. Srećan j eonaj koji može da vidi sveta ali da živi u rođenoj zemlji, na svojoj zemlji po svojim običajima.