Kosovske grabulje za Baraka Obamu

Velikim međunarodnim skandalom može da se završi evropska turneja predsednika SAD Baraka Obame. Započeta pod parolom demonstracije američke podrške Evropi, ona će još jače produbiti raskol kontinenta. Za sve su krivi nerešeni problemi Kosova i uporna težnja SAD i njihovih bliskih saveznika da nametnu jedni drugima svoje geopolitičke prilaze. Baraka Obama namerava da učestvuje u sastanku lidera Centralne i Jugoistočne Evrope u Varšavi 27-28. maja. Ipak učešće u toj manifestaciji predsednika samoproglašene „Republike Kosova“ Atifete Jahjage, uz saglasnost SAD i Poljske, čini datu manifestaciju oštećenom sa tačke gledišta njenog sastava i sposobnosti da pomogne regulisanju regionalnih problema.

Veliki regionalni forumi se zato i idržavaju kako bi se na njima postavljali najaktuelniji nerešeni problemi. I kosovski problem u tom nizu je na ključnom mestu – pošto čak EU nije u stanju da izradi jedinstveni stav o njemu.

Ipak razlika stavova ne treba da provocira nove konflikte. Šta više, delikatnost problema pokrajine Kosovo, čiju nezavisnost ne priznaje ne samo Srbija, Bosna i Hercegovina, već i pet zemalja članica EU (Grčka, Španija, Kipar, Rumunija i Slovačka), zahteva od organizatora svih foruma više nego korektan odnos čak prema proceduralnim pitanjima kao što je status pozvanih učesnika.

Ipak Varšava je odlučila da ide svojim putem. Tačnije da nametne drugima svoje geopolitičke stavove. Bez obzira na to što rezolicja SB UN br. 1244 od 1999. godine, koja je očuvala puno važenje, predviđa međunarodno prestavništvo organa vlasti Kosova iskučivo pod zastavom UN, poljske vlasti, po preporuci SAD, uputile su poziv direktno predsedniku Kosova. Ministar inostranih poslova Poljske Radoslav Sikorski objasnio je to time što je Varšava priznala nezavisnost Kosova. Ipak, prećutao je da nije reč o bilateralnim pregovorima, već o velikom regionalnom događaju za ovu godinu – pa i odmah posle završetka samita velike osmorke u Dovilu. Ne čudi što je predsednik Srbije Boris Tadić sasvim predvidivo izjavo da neće prisustvovati forumu gde se grubo potiru odluke UN. Njegov primer, po saopštenju prištinskog lista na albanskom Koha Ditore isto tako predvidivo pratili su lideri Rumunije i Slovačke.

Varšava je očigledno preterala, a ujedno napravila medveđu uslugu svojim američkim partnerima. Teško da će Barak Obama koji i bez toga oseća probleme zbog događaja u Libiji i sopstvenih višeznačnih inicijativa za regulisanje na Bliskom Istoku, biti srećan da bude gost okrenjenog evropskog samita. Čak i ako se uzme u obzir da je nezavisnost Kosova bila pre svega američki projekat – od aktuelne administracije SAD ipak bi mogla da se očekuje veća fleksibilnost i spremnost da ipsrave svoje ne baš popustljive saveznike – istakao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Krasjov.

Svako međunarodno razmatranje problema Kosova treba da pokuša da nađe takvo rešenje koje bi zadovoljavalo i svetsku zajednicu i sve zainteresovane strane. Ovaj zadatak vrlo je složen. Jer Priština i Beograd, pristalice i protivnici kosovske nezavisnosti imaju dijametralno suprotne stavove. Ipak upravo ova okolnost zahteva od SAD i zemalja EU fleksibilnost i tražnjenje kompromisnih rešenja – a ne nametanje drugima sopstvenih prilaza. U protivnom kosovski ćorskokak će se samo produbljivati, otežavajući situaciju na Balkanu, i u okviru same EU.