Avganistan: od doba Aleksandra Makedonskog ništa se nije promenilo

Poslednjih dana sa stranica svetske štampe, između ostalog evropske, ne silaze saopštenja o novim ispadima talibanskih ekstremista. I evo novog saopštenja – o pogibiji još jednog nemačkog vojnika i o teškim ranama koje je zadobilo još pet njegovih drugova. Ono je „potreslo čitavu Nemačku“. Ministar odbrane Nemačke Tomas de Mezjer osudio je napad terorista talibana na nemačke vojnike u Avganistanu i u isto vreme podvukao je da će misija bundesvera u Avganitanu, bez obzira na učestale napade na nemačke vojnike, biti nastavljena: ne sme se popuštati nasilju.

Neki eksperti govore o prelasku talibanskih terorista na partizansku taktiku, pošto svoje napade ostvaruju sve masovnije i drskije. U znak odgovora na snage koalicije koje deluju pod okriljem NATO-a, uvećava se snaga sopstvenih udara.

Primera za sve žešća uzajamna dejstva ima mnogo. Ovih dana grupa terorista izvršila je napad na italijansku bazu u gradu Geratu na zapadu Avganistana. Četvorica vojnika su poginuli, a 28 osoba, uključujući civile, ranjeno je. U Tulukanu, administrativnom centru severne provincije Tahar, terorista samoubica se probio u zgradu guvernera, gde je bilo u toku savetovanje predstavnika lokalnih organa vlasti i rukovodilaca vojnih struktura. U eksploziji je poginulo 7 osoba, ranjeno je 9.

Među poginulima je sam guverner, koji je preminuo od rana, kao i šef policije severnog regiona i načelnik policije provincije. Ranjen je i nemački general Markus Knajp koji je učestvovao u savetovanju i koji komanduje severnom grupacijom Međunarodnih snaga za podršku mira u Avagnistanu. Između ostalog, kako pretpostavljaju neki eksperti, teroristički akt je bio usmeren upravo protiv njega.

Vojni ekspert, odgovorni urednik lista Nezavisni vojni pregled Viktor Litovkin u aktuelnoj situaciji u Avganistanu ne vidi neki prelom.

Ništa principijelno novo u stanju stvari za NATO i SAD u Avganistanu u današnjim saopštenjima nema. Jednostavno ranije se slični podaci nisu objavljivali tako intenzivno. A sada je postavljen zadatak da se što pre, blago govoreći, ode iz Avganistana. I zato zapadni mediji, političari i eksperti sve češće govore o tome kao je teško američkim i NATO vojnicima. SAD i NATO pripremaju javno mnjenje za to da se povuku očuvavši obraz. Tako je bilo, jeste, i verovatno će biti dok na teritoriji Avganistana pristustvuju strne trupe. To se zna od doba Aleksandra Makedonskog.

Počev od jula, kako je više puta potvrdio domaćin Bele kuće Barak Obama, SAD treba da započnu postepeno povlačenje svojih trupa iz Avganistana. U isto vreme iz Vašingtona i prestonica zemalja NATO-a stalno se čuju reči da Avganistan zapadni saveznici neće prepustiti na milost i nemilost sudbine. Gde je izlaz iz ćorsokaka? Po mišljenju rukovodilaca nemačkog Centra za međunarodne mirovne inicijative Almuta Viland-Karimija, Avganistan je uvek bio lopta za političke igre. Danas se ova lopta nalazi na terenu zapadne koalicije. Da li će se još dugo igrati ova čudna krvava utakmica?