Sravnjivanje Libije sa zemljom do septembra

Budićnost Libije posle svrgavanja Gadafijevog režima razmatraju u sredu u Briselu ministri odbrane NATO-a. Odlazak lidera Džamahirije pitanje je vremena, objavio je Andres Fog Rasmusen. Mada približni datum očekivanog događaja generalni sekretar NATO-a nije naveo. Zna se samo da se alijansa sprema da sravnjuje sa zemljom severnoafričku zemlju bar do septembra.

Izveštaj o istaknutim vojnim uspesima NATO-a predstavio je novinarima uoči ministarskog sastanka generalni sekretar Andres Fog Rasmusen. Srušeno je ili oštećeno 1800 "legitimnih" vojnih ciljeva, izvršeno je preko deset hiljada napada, objavio je on. Ko je učinio legitimnim avionske i raketne napade po Libiji, ostalo je tajna, u svakom slučaju ne SB UN. Nejasno je drugo: kakvim snagama još uvek raspolaže Libijska vojska.

Zanimljivo je da li Gadafi sam shvata u kakvom je položaju? Pitanje smo postavili Igoru Korotčenku, glavnom uredniku lista Nacionalna odbrana.

Libiju u skorijoj budućnosti ne čeka ništa dobro. Mislim da sam pukovnik neće dobrovoljno napustiti vlast, zato što ga podržava značjani deo libijskog naroda. I oružane snage u celini su verne svom vrhovnom komandantu. Zato će on biti ili likvidiran u toku bombardovanja, ili će u izvesnom obliku biti realizovan scenario kopnene operacije.

Prikrivajući se iza rezolucije, NATO vrši u suštini masovnu vojnu inervenciju. Za sada bez kopnenog učešća, ali očilgedno da se na tome neće zaustaviti. Bez kopnene operacije pobunjenici iz Bengazija neće moći da se dovedu na vlast u Tripoliju. To može da bude učinjeno isključivo oslanjajući se na strane bajonete. Zato će iskrcavanje ekspedicionog korpusa, ma kako se on dalje zvao, biti jedan od elemenata onog dela plana koji realizuju NATO i SAD.

Ali čak takvom vojnom gigantu kao što je Severnoatlantski blok, potreban je ako ne opravdavajući motiv za intervenciju, onda bar njegov privid. Nekakvo sopstveno „spaljivanje rajhstaga“. Libijsku pretnju kao privid argumenta svetska javnost neće prihvatiti. Pa i unutar samog NATO-a nije sve, kako se ispostavlja, idealno.

Još jednu duboku misao koja odražava suštinu strategije bloka Rasmusen je saopštio novinarima. Libiju iz ruševina, po njegovom ubeđenju, treba da obnavlja bilo ko, samo ne NATO. Neka se time bave UN, EU, Liga arapskih država, Afrički savez, samo ne oni koji su preoravali bombama naselja i industrijske objekte Libije. Tipična podela rada u duhu NATO-a.