Lov na Gadafijev skalp

NATO komanda ne prestaje da se izvinjava za ubistva libijskih civila. Prvo, istina, sve poriče, zatim pod težinom činjenica priznaje učinjeno. Severnoatlantska armada bombama i raketama pokriva sve bez reda, uključujući saveznike pobunjenike. Po principu koji je izložio ruski pisac Anton Čehov: vadi sve zube odreda, stići ćeš i do bolesnog.

Nemački časopis Osecki objavio je članak italijanskog publiciste i filmskog dokumentariste Fulvia Grimaldija. Novinar, poznat po svojim reportažama iz kriznih žarita za Bi-bi-si, italijansku državnu radioteleviziju i mnogoborojne listove, boravio je u Libiji. U gradovima čije je stanovništvo, ako je verovati zapadnim medijima, postalo žrtva genocida koji su izvršile trupe krvožednog Gadafija. Analitičar Sergej Guk izlaže glavne odlomke putnih beleški Grimaldija, a izdavač Oseckog Ekart Špo komentariše publikaciju.

Sloboda kretanja po zemlji bila je apsolutna, konstatuje Grimaldi. Mogli smo da se zaustavljamo gde smo hteli, da pričamo sa kim smo hteli – na ulici, u stanovima, školama, bolnicama. Sretali smo se sa studentima, seljacima, čobanima, vođama plemena, advokatima, sudijama, trgovcima, raznosačima, ministrima, sa narodom koji brani slobodu. Novinara je začudila odlučnost da se pruži otpor. I sa svih strana čulo se za njega mučno pitanje: zašto nam čine zlo? Oni jesu NATO.

Tripoli, Suk Džamal, Tadžura, Fadžlun. Pomenuti gradovi najbolja su ilustracija za totalnu laž koju šire zapadni mediji. Nikavih tragova ustanka novinari nisu našli, ni jednog traga od metaka u zidovima, što bi svedočilo o uličnim borbama. Zato ima više nego dovoljno levaka od bombardovanja iz zone, „zabranjene za letove“.

U peščanim dinama novinari su razgovarali sa vođama libijskog plemena koje broji milion i po stanovnika – to je skoro petina stanovništva Džamahirije.

Sagovornici su postavljali poslaniku Zapada neprijatna pitanja. Zašto na kraju krajeva ne stigne ta komisija UN i ne istraži da li su prave ili lažne Gadafijeve žrtve? Da li su pravedne optužbe i šta čeka stanovništvo? Libijcima odbijaju posete međunaordnih posmatrača, stvaranje humanitarnih koridora, uslove za održavanje slobodnih izbora. Zašto? Čime opštenarodna volja ne odgovara zapadnim demokratijama? Pitanje smo postavili izdavaču lista Osecki Ekartu Špou.

NATO želi da dovede ovaj rat do uspešnog završetka. Prvo su sve predstavljali tako kao da se radi o diktatoru. Ako se on ukloni biće red. Ali oni su se očigledno suočili sa širokim slojevima stanovništva. Na kraju je reč o tome da li će biti podele zemlje. U Iraku je bio praktično odvojen Kurdistan. Postoje i planovi za podelu Sirije. Svugda pokušavaju nešto da dele, dele. Na male komadiće razbili su Balkan. Postojao je čitav niz Gadafijevih incijativa za stvaranje afičkog jedinstva, počev od valutnog sistema. Posebno poslednjih meseci. Bilo je reči o afričkoj nezavisnosti.

Nikakvih masovnih zverstava Gadafijev režim nije izvršio i ne izvršava, potvrdio je publicisti Fulviu Grimaldiju papski vikar, episkop Tripolija Đovani Martineli. Prosto Libija ne želi da se pokori stranom diktatu. Zemlja garantuje svima blagostanje, bezbednost i široko učešće u donošenju odluka, ubeđen je papski izaslanik. Gadafi predlaže konkretan plan pomirenja koji je podržala Organizacija afričkih država. Ali konjanici Apokalipse, kako se izjasnio duhovnik, opsednuti su da po svaku cenu uzmu skalp Gadafiju i ne žele ništa ni da čuju.