Zaštititi se od zaštitnika

Proteklih dana prve stranice svetskih listova bile su prepune ne samo uznemirujućih saopštenja. To su bili u suštini pravi izveštaji sa bojnog polja, u koje se u noći između 28. i 29. juna pretvorio elitni hotel Kabula Interkontinental i prostor oko njega. Tu su bili i borbeni helikopteri NATO-a sa iskrcavanjem desanta na krov hotela i paljba i zaglušujuće eksplozije naprava ručne izrade.

Prema zvaničnoj vladinoj izjavi, u toku žestokog puškaranja bila su ubijena devetorica talibana koji su napali hotel. Poginula su dva policajca i 9 lica sa strane. Pobedonosnu izjavu dalo je MUP. Ipak, kako ističu eksperti, teško da bi lokalne snage bezbednosti mogle da samostalno izađu na kraj sa teroristima da im nisu pomogli vojnici koalicije. Upravo desantnici koji su doleteli helikopterima, ubili su teroriste smeštene na krovu.

Kako piše nemački Frankfurter Alemajne Cajtung, nedavno imenovani zvanični predstavnik snaga ISAF nemački general Kristen Jakobsen požurio je da se zahvali avganistanskim snagama bezbednosti. Spostvenu ulogu on je skromno gurnuo u senku, odredivši je samo kao podršku. Samim tim po mišljenju lista, general je pokušao da izgladi utisak koji se pojavio kod mnogih da Avganistanci ne vladaju situacijom u sopstvenoj zoni odgovornosti. U suštini, kako su mogli, pita se između ostalog Frankfurter Alemajne Cajtung, devetorica do zuba naoružanih terorista sa obešenim pojasima samoubica da prođu kroz kontrolne tačke koji se nalaze na velikoj udaljenosti? Kako su mogli mirno da lutaju kasnije otprilike pola kilometara naviše po padini brega na kojem je hotel i tako slobodno da prođu obezbeđenje kod ulaska u zgradu?

Avganistanci se plaše sopstvenih branilaca. Pozivajući se na međunarodnu pravobranilačku organizaciju Oksfam sa štabom u Oksfordu, list Di Velt rezimirao je da je nasilje od strane lokalnih snaga bezbednoti postalo u Avganistanu svakodnevna pojava. 2010. godine, po podaciam Oksfama, bilo je oteto i ubijeno preko sto osoba. Odgovorni u rednik lista Nezavisni vojni pregled Viktor Litovkin nema iluzije u pogledu bojeve sposobnosti lokalnih snaga bezbednosti.

Pitanje pripreme avganistanske armije i avganistanskih policajaca vrlo je višeznačno, govori ekspert. Svi, a posebno ljudi koji su ratovali u Avganistanu od 1979. do 1989. godine, znaju da je lokalna armija vrlo nepouzdana. Vojnici lako prelaze na stranu talibana. I biti uveren da avganistanske snage bezbednosti mogu da kontrolišu situaciju nije moguće.

Po mišljenju već pomenutog lista Frankfurter Alemajne Cajtung, pojačani ispadi talibana svedoče o miniranju procesa predaje odgovornosti lokalnim snagama bezbenosti. A neko naprotiv skreće pažnju na to da je nedavno boj u hotelu Interkontinental, kada je teroristima u suštini bila data zelena ulica, bio čudan. Nemar policije ili nečija „snažna“ ruka? Jer odlazak snaga NATO-a nije u interesima aktualnih avganistanskih vlasti. Između ostalog, u potpuni odlazak u krajnjoj liniji trupa SAD eksperti ne veruju. Tim pre što sam Pengaton govori o budućim bazama u Avganistanu. A za sada ostaje da se nagađa: ko koga brani, a ko se koga boji.