Globalni odgovor gladi

Rezervi hrane u svetu ostalo je za nešto više od 100 dana. Sa takvim obeshrabrujućim upozorenjem istupili su eksperti UN. Kako bi se izbeglo ponavljanje prehrambenih kriza koje se u poslednje vreme javljaju redovno, predlaže se da se formira svetska rezerva.

Brojnost stanovništva na Zemlji približava se cifri od 7 milijardi. I prehraniti ih postaje sve teži zadatak. Bez obzira na burni razvoj tehnologija u svim sferama života, glad ostaje realna pretnja za značajni deo čovečanstva. Samo dve sušne godine – 2007. i 2008. odnele su na desetine miliona života. Stotine miliona ljudi gladuju i žive u bedi.

Prehrambena bezbednost brinula je državne poslenike još u antičko vreme. Drevni Egipćani, Kinezi i Rimljani pravili su rezerve žitarica koje su im omogućavale da u nerodne godine zadržavaju cene namirnica. Danas se slične rezerve takođe prave – ali na regionalnom nivou. Antirkizne rezrve postoje u Rusiji, Kini, Indiji, Brazilu, Indoneziji, Maliju, Kanadi i Malaviju. Ipak poslednjih godina rezerve žitarica se tope: danas one iznose 494 miliona tona – svega 21% od svetske proizvodnje žitarica. I situaciju u globalnim razmerama ove rezerve ne mogu da poprave. Po zamisli eksperata Prehrambene i poljoprivredne organizacije UN FAO potreban je jedinstven, efektivan i oslobođen od korupcije sistem čuvanja hrane.

Ideju FAO podržavaju i velike međunarodne nevladine organizacije kao što je Akšn Ejd i Oksfam. Globalna šema pomaže čovečanstvu da izađe na kraj sa prehrambenim krizama, koje su, nažalost, neizbežne, istakla je u intervjuu za Glas Rusije koordinator programa Ekonomska pravednost organizacije Oksfam Julija Jevtušok.

Ovo je formacija novog globalnog upravljanja. Najviši prioritet vlade treba da bude borba protiv gladi. I kada se pojavi nova prehrambena kriza – i UN i naša organizacija predviđaju njeno pojavljivanje, ove rezerve mogu da posluže kao opšte skladište, odakle mogu da se uzmu namirnice i da se podele najugroženijim slojevima stanovništva.

Bitan doprinos formiranju globalnog sistema daće one zemlje, između ostalog Rusija, koje već imaju iskostvo rada sa rezervama prehrambene bezbenosti, podvlači Julija Jevtušok.

Rusija bi mogla kao prvo da ispriča o svom iskustvu, koje lekcije su izvučene iz upravljanja žitnim rezervama. Pošto je RF jedan od najvećih izvoznika žitarica, ona bi mogla da izdvoji određeni deo žitarica prilikom preraspodele u taj fond za siromašne zemlje.

Jasno je da je globalna svetska rezerva sistem reagovanja na kritičke sitaucije. I, naravno, treba raditi na preventivi bolesti: kako se krize ne bi pojavljivale, treba razvijati savremenu poljoprivredu.