Evropski izlaz iz ćorsokaka

Investicioni plan Maršala za Grčku – tako je nazvan plan za spas Grčke koji lideri EU pokušavaju da usaglase u Briselu. Ipak eksperti nisu tako optimistični: glasne formulacije ne daju glavno – političku volju za kardinalna rešenja.

Pomoć privatnih kreditora, selektivno bankrotstvo, izdvajanje skoro 120 milijardi evra pomoći uz aktualni dug od 350 milijardi evra, smanjenje stope za izdvjene kredite i uvećanje roka isplate. To su samo neke od tačaka plana za spas grčke ekonomije, koji će možda prihvatiti u Briselu. Drugo je pitanje to što sve ovo teško da će da pomogne, smatra direktor odeljenja za stratešku analizu kompanije FBK Igor Nikolajev.

Kada je već propušteno vreme, najbolje je sada priznati očigledne stvari, tačnije bankrotstvo. Problem je u tome što je na redu još nekoliko zemalja, lanac od 5-6 zemalja. Bankrotstvo i dalje isključenje iz zone evra bilo bi snažno oružje da se sačuvaju druge zemlje. Zato št mnogi žele da ih restrukturišu, ali ne izbacuju iz zone evra.

I mada bi strogi scenario mogao da bude prvi korak u rešavanju problema čitave zone evra, političari još jednom neće primetiti očiglene ekonomske realije, konstatuje Igor Nikolajev.

Politika ovde prevladava nad ekonomijom. Radi očuvanja jedinstva zone evra oni se ni za šta neće odlučiti na bankrotstvo. Zato što je to, kako smatraju lideri Nemačke i Francuske, politička pretnja. Ali to je previše pesimistička ocena. Kakav će biti kraj? Ako se još jednom radi političke svrsishodnosti EU ne odluči na ekonomski apsolutno neophodne, ali nepopularne korake, sve jedno u bližoj budućnosti to će morati da se uradi sa mnogo većim, već političkim, troškovima.

Zajednički evropski projekat sa jedinstvenim valutnim prostorom zamišljen je pre svega kao politički. Ipak za rešavanje ekonomskih zadataka to se ispostavilo malo, žali profesor ekonomije rimskog Univerziteta Luis Čezare Poci:

Ako se ja kao država mešam u ekonomiju sa krajnje strogom politikom smanjenja deficita i ne mešam se pri tome u državne sisteme regulisanja u mojoj Italiji, a isto se može reći o Španiji, Francuskoj, Portugaliji i Grčkoj, nisam u stanju da objasnim javnosti šta treba da se čini i zašto se sve to dešava. Na kraju oni koji imaju mogućnost i finansijske resurse, odlaze iz zemlje. To se desilo u Irskoj, u Grčkoj, već se dešava u Italiji. Tačnije državi su potrebni ne samo finansijski resursi, već i resursi kompetentnosti.

Za sada političarima ne preostaje ništa drugo nego da nastave da budu suzdržani optimisti. Između ostalog ministar inostranih poslova Francuske Alen Žipe izjavio je danas da smo nalazili rešenja za prethodne krize, naći ćemo i za ovu.