Ekonomske bitke sa obe strane okeana

EU i SAD i dalje drže  tržišta u velikoj napetosti. U Vašingtonu demokrati i republikanci nisu uskladili plan smanjenja državnih troškova. Bez obzira na sve  napore predsednika Obame i  nekoliko dana, preostalih do defolta, političari i dalje brane svoje stavove. U Briselu vanredni samit šefova država i vlada zemalja EU odobrio je  drugi program spasa Grčke, nazvavši ga investicionim planom Maršala.

Eksperti ocenjuju rezultate vanrednog briselskog samita više nego uzdržavno. Zajedničko mišlenje o njegovim rezultatima – gromke izjave i polumere umesto realnih akcija. Efekat će biti dovoljan samo za jedno tromesečje, - izjavio je u intervjuu Glasu Rusije šef analitičkog odelenja Štedne banke Nikolaj Kaščejev.

Ne bih to nazvao planom Maršala. Kada se pažljivo pogleda, glavna ideja novog rešenja je vraćanje dugova od strane Grčke, mada odgođeno za duži period, uz manje kamate. Međutim, nisam  video da je osnovni zadatak povećanje konkurentnosti periferije Evrope. To su krizne, taktičke stvari, tu nije reč o strategiji. Ako se bude moralo baviti problemima Italije i Španije – pominjem ih, jer su to velike ekonomije, sa velikim obimom duga – prema procenama nekih eksperata, od Nemačke će moći da se traži finansijska intervencija, koja bi iznosila  trećinu bruto-domaćeg proizvoda te zemlje. Dakle, za danas  je ta mera kontradiktorna.

109 milijardi evra pomoći Grčkoj samo preko EU. Smanjenje kamata po kreditima na 3,5 odsto, povećanje roka isplata u vezi sa državnim  obveznicama na 15 godina i njihova delimična prodaja s diskontom  na 20 odsto. Pri tome će još  oko 30 milijardi gotovog novca dospeti preko privatnih finansijskih instituta -  odluka,  na kojoj je insistirala Nemačka. Prema rezultatima samita je šef Evropske centralne banke Žan Klod Triše  izjavio da su takve mere jedinstvene i izuzetne. Upravo zbog toga što je situacija u Grčkoj sasvim posebna. Grčki premijer Georgios Papandreu je izjavio o budućim pozitivnim promenama.

Danas imamo program i  paket rešenja koji će omogućiti Grčkoj da počne izbalansirani izlazak iz krize dugova. To će olakšati teški teret zemlje mogućnošću stvaranja radnih mesta.

Međutim, eksperti su uvereni da bi najbolji izlaz za Grčku bio potpuni defolt i napuštanje zone evra.  U ovom slučaju će proces obnavljanja biti veoma težak, ali zemlja može da brže krene putem razvoja. To će spasti čitavu problematičnu periferiju EU, - smatra direktor Departmana strateške analize kompanije FBK Igor Nikolajev.

Vreme je izgubljeno. Grčku zaista ništa neće spasti. Kada je tako, najbolje je priznati ono što je očigledno – defolt. Problem je u tome, što je na redu još nekoliko zemalja. To je jedan od razloga, zašto nisu preduzeli krajnje mere, boje se takve reakcije.

Prema rezultatima samita je bio odobren deo mera, koje će omogućiti da se zaštiti – prema mišlenju učesnika – evrozona od širenja krize. Između ostalog, do 2012. godine poreska zakonodavstva zemalja EU će biti makmsimalno zbližena. Biće takođe povećana elastičnost evropskog fonda finansijske stabilizacije prema problematičnim Portugaliji i Irskoj. Međutim, eksperti su već nazvali te akcije šutiranjem prazne limenke.

Skoro istim sadržajnim procesom se bavio protekle nedelje i Vašington. Barak Obama je podržao predloge, ali ostali učesnici pregovora ostaju na svojim položajima. Dakle, opasnost defolta SAD je sve bliža, međutim, rešenja nisu nađena. Odlučujuće glasanje o limitu državnog duga je zakazano za 2. avgust. Bez obzira na uzdržane optimističke prognoze, da će taj izlaz biti nađen, - tržišta skoro svaki dan hvata groznica. Međutim, eksperti ističu da je doprinos evrozone  zajedničkoj  nestabilnosti neizmerno veći nego doprinos SAD.