Migranti tresu Rim

Italiju su zahvatili buntovi ilegalaca. Izbeglice iz zemalja severne Afrike blokiraju puteve, pale automobile i bore se sa policijom. Eksperti podlvače da se Evropa suočila sa ozbiljnim humanitarnim problemom.

Centar nereda postao je lučki grad Bari u oblasti Apulija. Tamo su na demonstracije izašle stotine imigranata, uznemirene time što im tobože presporo daju dokumenta za boravak. U nemirima je učestvovalo skoro čitavo stanovništvo centra za izbelgice. Gomila je paralizovala saobraćaj na okružnom putu, zatim je blokirala železničku stanicu. Migranti su palili poklopce, kontejnere, bacali kamenice i petarde na policajce i čak uzeli kao taoce dve žene. U sukobima je postradalo preko 30 čuvara reda i 15 demonstranata. Nešto kasnije nemiri su započeli i u gradu Krotoni, u Kalabriji. Rezultat su bili blokraini putevi, spaljeni automobili, teško ranjeni policajci.

Talas nelegalne migracije zapljusnuo je Italiju krajem februara. Uglavnom su to stanovnici severnoafričkih zemalja – Tunisa, Alžira i Libije. S početkom apraskog proleća, narodnih ustanaka u tim državama, i vojne operacije u Libiji, talas izbeglica zaljpusnuo je italijansko ostrvo Lampeduza. Kako bi se rasteretio prepunjeni kamp za migrante, vlasti su prebacile izbeglice u centre u Bari i Krotoni. Danas su kampovi prepuni, kriminalna situacija u gradovima je naglo pogoršana, sukobi sa policijom i lokalnim stanovnicima su uobičajena pojava. Rim je više puta molio EU za pomoć. Ne dočakvaši odgovor, Italija je počela da daje dokumenta za boravak svima od reda. To je već izazvalo nezadovoljstvo sudeda, između ostalog Francuske, gde su krenuli novi „evropljani“ u traganju za poslom.

Poslednji događaji u Italiji su još jedan potez u ukupnoj slici globalnog evropskog problema. Analitičari ističu da Brisel danas žanje plodove svoje prevelike tolerancije u oblasti imigracione politike. A većina zemalja EU još više je iskomplikovala sebi život učešćem u vojnoj operaciji u Libiji. Svest o opasnosti je polako pojavljuje i uskoro će EU početi da pooštrava kontrolu migracionog zakonodavstva, smatra rukovodilac odeljenja za evropsku bezbednost Instituta za Evropu RAN Dmitrij Danilov.

Ako je prvo bilo reči o 25-30 hiljada, posle početka revolucije u Tinisu bila je izrečena suma od milion ljudi. Reč je o ozbiljnom humanitarnom problemu. Nravno, da se ovde pojavljuje problem unutrašnje politike za svaku zemlju članicu EU. Evorpa nije spremna da izađe na kraj sa takvim prilivom izbeglica.

Treba istaći da onima koji se spasavaju od arapskog proleća prvobitno nije bilo planirano pružanje boravka u EU. Bilo je reči o tome da će izbeglice samo sačekati da prođe kriza na evropskoj taritoriji. Zato logično izgleda ovakvo rešenje problema: pružiti mogućnost diplomatama a ne vojnicima da postignu stabilizaciju situacije u severnoafričkim zemljama i da pomognu migrantima da se vrate u domovinu.