Vreme religioznih gonjenja?

Po čitavom svetu jačaju proganjanja vernika i to se tiče predstavnka svih konfesija. Do takvog zaključka su došli naučnici instituta Pew Forum of Religion and Public Life. Svoje istraživanje oni su sprovodili u 198 zemalja, gde živi oko 99 procenata stanovništva planete. Stručnjaci tvrde: diskriminacija jača u tri pravca odjednom. I ne samo od strane vlasti i društva. Sve češće dešavaju se napadi sledbenika raznih religija jednih na druge.

Diskriminacija muslimana, prema podacima američkih naučnika, danas je registrovana u 117 država. Napadi na judaizam i Judeje u 75. Najmanje strdaju budisti – njima se suprotstavljaju u 16 zemalja. U celini proganjanja religioznih opština od strane vlasti i društva ojačala su u 23 zemlje. Po mišljenju istraživača iz SAD, na prva mesta rejtinga religiozne netrpeljivosti treba staviti Frnacusku, Srbiju, neke zemlje Severne Afrike i Srednjeg Istoka. Najtolerantniej su Nemačka, Austrija i Švajcarska. Sa čim može da bude vezano jačanje napada na vernike, pojašnjava predstavnik Moskovskog udruženja za istoriju religije Ivar Maksutov.

Globalna fundamentalistička revolucija koju posmatramo, stvara izazov državama. I tera ih da pooštre religiozni život koji ranije nije bio pod tako budnom pažnjom kako od strane specijalnih službi, tako i raznih državnih organizacija. Pri čemu to se vidi ne samo u onim zemljama koje se obično smatraju autoritarnim, ekstremističkim ili fundamentalističkim. Ali čak one zemlje koje smatramo prosvećenim, demokratskim i liberalnim, sve one takođe teže da kontrolišu one procese koji se dešavaju unutar religioznih zajednica.

Naučnici iz SAD nazivaju Evropu liderom po rastu neprijateljstva prema religiji. Paradoksalno što bez obzira na svoje hrišćanske izvore, upravo u Starom Svetu zabeležena su najsnažnija gonjenja hrišćanstva. Ukupno pristalice ove religije danas gode u 130 zemalja sveta, uglavnom na Bliskom i Srednjem Istoku. Tamo su česti međukonfesionalni sukobi hrišćana i muslimana. U iskonsko hrišćanskim zemljama gonjenja hrišćana provociraju vlasti. Upečatljivi primer za to je situacija na Kosovu.

Oštru osudu proganjanja hrišćana ovog proleća iznela je Ruska pravoslavna crkva. Ima ideja kako da se izađe na kraj sa sličnim odnosom, govori šef Odeljenja za Spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije mitropolit Volokolamski Ilarion.

Neophodne su informacione strukture koje će se baviti monitoringom zločina izvršenih na bazi religiozne mržnje. A svaki slučaj gonjenja hrišćana treba da bude predmet za razspravu kako nacionalnih, tako i međunarodnih sudskih organa. Vrlo je važno da sami hrišćani raznih pravaca danas konsoliduju svoej napore radi zaštite svoje braće i sestara, koji borave u teškim uslovima. Vrloje važna danas i međureligiozna konsolidacija i solidarnost.

Sasvim je verovatno da ako budu izrađeni efikasni mehanizmi zaštite od gonjenja hrišćana, ubuduće ove mere će pomoći i predstavniciam drugih religija.