Poziv s ultimatumom

U konfliktu između Srbije i Kosova EU sama ne zna šta hoće. EU računa da će se balkanske svađalice nekako same dogovoriti. A oni nikako da se na ovaj način oduže Briselu. Takav zaključak izneo je nedavno nemački kanal N-TV, komentarišući pogranični konflikt između kosovskih Albanaca i srpske manjine koja živi na severu pokrajine. Izgleda da se Berlin ovih dana latio posla da okonča probleme oko priznanja nezavisnosti od strane Srbije.

Rezultati upravo okončane dvodnevne turneje federalnog kancelara Nemačke Angele Merkel po Balkanu nisu postali seznacija za nemačku i evropsku štampu. Zapaljiva smesa glavnog tinjajućeg žarišta u regionu – odbijanje Srbije da se pomiri sa oduzimanjem njenog dela teritorije silom, koju su zatim SAD i NATO proglasile samostalnom državom, nikuda nije nestalo.

Nemačka želi da vidi Srbiju u sastavu EU, mada pre toga ona treba da reguliše svoje odnose sa Kosovom, bez pardona je izjavila u Beogradu Angela Merkel. Pored ostalog, Srbija treba da ispuni još tri uslova. Kao prvo, treba da budu postignuti pozitivni rezultati direktnog dijaloga između Beograda i Prištine, kao drugo, policijska misija EU na Kosovu treba da bude puštena na sever pokrajine, što ne želi srbska manjina koja tamo živi, i konačno treba da budu likvidirane paralelne srpske strukture administracije na Kosovu.

Kao što vidimo, najčešće se na pregovorima u Beogradu iz usta lidera zemlje lokomotive EU čula reč „mora“. Za uzvrat, predsednik Tadić je takođe pokazao da vlada jezikom beskompromisnosti. Smatram da je politika koja dovodi Srbiju pred izbor: Kosovo ili EU duboko pogrešna, ultimativna i da ne odgovara evropskim vrednostima – izjavio je on na konfenrenciji za šampu. U celini, ako poseta frau Merkel Balkanu nije izazvala senzaciju, ipak je dala dovoljno hrane za razmišljanje ekspertima. Glavno pitanje je šta je uzrok tako oštrih formulacija? I u kom svojstvu je istupala gospođa kancelar? Vladislav Belov, rukovodilac Centra za nemačka istraživanja Evropskog instituta vidi dvosturkost uloge Angele Merkel na Balkanu.

Po meni, stav Nemačke se podudara sa stavom onih snaga u EU koje računaju na kratkovidi kurs, neprijateljski u odnosu prema Srbiji. Meni se čini da sada vidimo pojavu dva prilaza. Jedan od njih predstavlja Rusija. To je nastavak dijaloga o Kosovu. Drugi je transatlantski: EU plus Vašington. To je presecanje gordijevog čvora Kosova jezikom ultimatuma. Sumnjam da bi gospođa Merkel dozvolila sebi da postvi takve ultimatume bez saglasnosti sa rukovodstvom EU. Po meni, rešenja sukoba na tom putu nema.

Iza strogih izjava nemačkog kancelara pomalja se i drugi aspekt. Tačnije, težnja EU da po svaku cenu nastavi kurs svog proširenja. Eksperti nagađaju: da li se iza ppoziva Srbiji u savez u konstekstu ultimatuma krije pokušaj da se prebaci pažnja stanovnika Evrope sa ekonomskih problema na političke? Ili, naprotiv, u uključivanju novih zemalja Brisel vidi mogućnost da olakša teret krize? A neko uopšte govori o odsustvu bilo kakve strategije kod EU, između ostalog u pogledu Kosova.