Da govorimo ruski

Da li može jezik da se podvrgne političkim represalijama? Avaj, odgovor je na to pitanje pozitivan.  Upravo takvim represalijama se podvrgava u zemljama Baltije ruski jezik, koji smatra maternjim  više od miliona ljudi. U zemljama, gde ga svaki četvrti smatra za maternji, više od polovine  mogu da govore ruski, on sve do sada nema državni status. Kako bi se mogla promeniti takva situacija? Odgovor na to pitanje su tražili učesnici Baltičke regionalne konferencije u Rigi, posvećene uvažavanju prava sunarodnika u tim zemljama.

Problem statusa ruskog jezika je nastao 1991. godine, kada su Letonija, Litvanija i Estonija izašle iz sastava SSSR-a i stekle nezavisnost. Nešto kasnije, kada su  te tri zemlje usvajale nove ustave, u njih su upisali da država čuva jezik i kulturu državotvorne nacije. O ruskom jeziku nije bilo ni reči. Naprotiv, počeli su da ga potiskuju. Nada na promenu takve situacije se pojavila kada su se te zemlje učlanile u EU.  Stvar je u tome, što odsutnost državnog statusa jezika, koji smatra maternjim svaki četvrti stanovnik, protivreči Okvirnoj konvenciji EU o zaštiti nacionalnih manjina. Međutim, nije došlo do nekih promena u smislu jezika, - kaže Elizaveta Krivcova, predstavnik letonskog pravnog instituta Conscentia.

Prava ruskojezičnog stanovništva su bila istaknuta pri učlanjivanju u EU, ali su naši političari uspeli da taj zahtev odgode. Zašto? Oni su smatrali da je glavni uslov nezavisnosti Letonije jezičko pitanje.  Pri obnavljanju nezavisnosti je letonski jezik kao simbol igrao ogromnu ulogu. Međutim, danas svi znaju da se u Letoniji govori dva jezika, ali zvanično se trude a da to ne primete.

Evropski političari, prema mišlenju eksperata, trude se da ne primete taj problem. Pred mikrofonom je estonski književnik Mihail Petrov.

Ne stvaramo jake dijaspore, ne demonstriramo, ne palimo kola. Kada nismo metežnici, znači da je sve u redu. Što se tiče promene statusa ruskog jezika u Estoniji, radi toga je potrebna promena nacionalne doktrine. Da bi do toga moglo doći, - kaže kanadska književnica Naomi  Klajn,  potreban je jaki socijalni potres, katastrofa. Teško da bi to bilo poželjno.

Kako su izjavili na Baltičkoj regionalnoj konferenciji u Rigi predstavnici ruskih zajednica u Letoniji, Litvaniji i Estoniji, oni se neće predati, te će se boriti za promenu statusa ruskog jezika. Veliku pomoć im  pruža Rusija, koja čini sve moguće da bi podnela taj problem Evropskom parlamentu i UN-ama. Glavno je da ruskojezičnih stanovnika u zemljama Baltije ne postaje manje. Ove godine će u prvi razred ruskih škola ići isti broj dece kao i prethodne godine.