Amnesty International zahteva da se na krivičnu odgovornost pozove bivši potpredsednik SAD

Pravobranilačkaka organizacija Amnesty International je zatražila od ministra pravde SAD Erika Holdera da pozove na krivičnu odgovornost bivšeg potpredsednika SAD Ričarda Čejnija. Aktivisti ga optužuju za učestvovanje u dozvoljavanju primene mučenja i drugih nasilnih metoda za ispitivanje prema uhapšenima zbog sumnje da su učestvovali u terorizmu.

Pravobranioci su u Vašingtonu organizovali demonstracije ispred zgrade ministarstva pravde. Obučeni u zatvorenička odela narandžaste boje, koja nose sužnji u zatvoru Guantanamo koji je na lošem glasu, aktivisti Amnesty International su predali peticiju potčinjenima Holdera. U njoj se navodi da je upravo Čejni smislio korišćenje pojačanih metoda za ispitivanje, koje praktično predstavljaju mučenje. U peticiji se ovo kvalifikuje kao zločin koji se takvim i smatra u skladu s američkim zakonima i međunarodnim pravom. Po rečima predstavnika Amnesty International Toma Parkera, delatnost bivšeg potpredsednika nije ništa drugo do saučestvovanje u obavljanju prestupnih radnji u sastavu organizovane zločinačke grupe. Nedavno je Amnesty International nastupio sa sličnim optužbama protiv bivšeg predsednika Džordža Buša. Međutim, čak su i sami pravobranioci skeptički raspoloženi u pogledu perspektive krivičnog gonjenja bivših političara. Istog je mišljenja i zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu RAN Valerije Garbuzov.

U principu, moguće je goniti političara ovog ranga. Ne mislim da u odnosu na Čejnija ovaj slučaj ima bilo kakve posebne perspektive. Zato što je situacija u kojoj su se Sjedinjene Američke Države nalazile u ovom vremenskom periodu – atmosfera posle terora, posle terorističkih aktova. Ovo formiranje politike rata s terorom u mnogome objašnjava ponašanje vlasti.

Formalni povod za nastup Amnesty International predstavljao je izlazak u svet Čejnijeve knjige: „U moje vreme: lični i politički memoari“. U svojim intervjuima u vezi s njihovim objavljivanjem pukovnik u ostavci pravda metode koje se primenjuju prema zatvorenicima. Sve je to pomagalo u dobijanju informacija o terorističkim aktovima koji su se pripremali, kao i u borbi protiv „Al-Kaide“ i na kraju je doprinelo likvidaciji Osame bin Ladena, izjavljuje Čejni. Ne samo to, da se današnja administracija predsednika Baraka Obame nađe u situaciji sličnoj onoj u septembru 2001. godine, on bi preporučio korišćenje sličnih metoda ispitivanja. Bezbednost države je iznad poštovanja prava ljudi, koji su osumnjičeni za terorizam, - takav zaključak se može doneti na osnovu Čejnijevih razmišljanja. Uostalom, memoari bivšeg drugog lica u političkoj hijerarhiji SAD se ne ograničavaju samo pravdanjem metoda, koje su primenjivane u borbi s terorizmom. Čejni govori i o politici administracije Džordža Buša prema Rusiji. Između ostalog, govoreći o tragičnim događajima iz avgusta 2008. godine na Kavkazu, Čejni ono što se tada događalo interpretira kao agresiju Rusije protiv Gruzije. Ali, to nije ništa novo.

Jedino što je on više voleo da zaobiđe jesu njegove uporne preporuke predsedniku da bombarduje rusku vojsku. Bez obzira na to, on izvodi nedvosmislen zaključak: Rusi treba jasno da shvate da ćemo agresivno širiti granice slobodnog sveta. I takav retrogradni pristup savremenim rusko-američkim odnosima, neka je čak i u umovima bivših političara, sve treba da podseti na to da premda su ideje iz vremena hladnog rata prošle, ipak su žilave i u određenim okolnostima mogu ponovo da prevagnu. I da se ne bismo našli u prošlosti, treba da uložimo ozbiljne napore, - smatra zamenik direktora Instituta za socijalno-politička istraživanja RAN Vilen Ivanov.

Politika koja se ogleda u težnji Sjedinjenih Država da uspostave svoju hegemoniju jeste da uspostave novi svetski poredak u kojem oni, po rečima samih SAD treba da budu lider. U suštini – da diktiraju svoju volju svim ostalim državama. Rusija je predmet posebne pažnje, i za Sjedinjene Američke Države i za druge zapadne zemlje. Sasvim su jasni razlozi za to: postoje i istorijske pretpostavke, postoji i današnjica, koja se sastoji u tome da Rusija poseduje veće Resurse od drugih zemalja. Iako zemlja više nije super država, ona i dalje ostaje najveća na svetu po teritoriji.

Ričard Čejni ne krije da je u pogledu Rusije on jastreb i pristalica oštre politike. U svojoj knjizi čak nije ni pomenuo termin „restartovanje“, ali zato nije škrt kad su saveti u pitanju. To se tiče i pozicije za lociranje američke PRO u Evropi i podrške za članstvo Ukrajine i Gruzije u NATO. Memoari bivšeg potpredsednika svedoče ot ome da predstavnici republičke administracije s početka 21. veka još uvek gledaju svet kroz prizmu usko nacionalnih interesa SAD i sve dele na svoje i na tuđe. I premda to odavno miriše na naftalin, njihove pristalice još uvek imaju izvesnu težinu u politici. I Čejnijev primer ovo potvrđuje.