Klima patnje

Globalne promene klime bacaju svet u epidemiju psihičkih poremećaja. To je zaključak australijskih naučnika, koji su analizirali statistiku oboljenja kod stanovnika Australije, koju poslednjih godina sve češće pogađaju suše i cikloni.

Sve ove klimatske anomalije čine da su depresije, anksioznost i stres češći i intenzivniji, da se povećava zavisnost od droga, konstatovali su naučnici u izveštaju Klima patnje: stvarni troškovi života u odsustvu akcije po pitanju promena klime.

Australijski stručnjaci nisu prvi koji su primetili uticaj prirodnih pojava na socijum. Njihove kolege iz Amerike čak smatraju da je klima kriva za naoružane sukobe. Naučnici su otkrili vezu između vojnih sukoba koji su se dogodili u poslednjih 50 godina u različitim regionima u svetu, i povećanja temperature voda u Pacifiku – fenomena El Ninjo, koji utiče na vreme skoro na svim kontinentima.

Da ljudsko zdravlje zavisi od prirodnih pojava, odavno je poznato. Meteorolozi i lekari redovno izveštavaju o magnetskim burama i o drugim anomalijama. U različitim delovima planete ovog leta su zabeležene brojne prirodne anomalije: na Kamčatki su se topili glečeri u Kronickom rezervatu, dok se u Južnoj Africi prvi put u poslednjih 30 godina pojavila ledena kora na zemlji. Takva iznenađenja svakom i nevoljno poremete ravnotežu, ali ipak treba ostati potpuno staložen. „Poslednjih godina takvih pojava je sve više, pa bi trebalo da se ljudi naviknu“, rekao je za Glas Rusije predstavnik ruske filijale Svetskog fonda za prirodu Aleksej Kokorin.

Veza između klime i ljudskog zdravlja je direktna. Pre nekoliko godina u Rusiji je sneg pao tek u januaru i Sunce se nije pokazalo dva meseca, lekari su zabeležili porast slučajeva psihičkih poremećaja i samoubistava. Treba psihološki maksimalno pripremiti ljude da prirodne kataklizme nisu tu zauvek. Treba ljudima objasniti da se ne radi o kometi koja se približava Zemlji, pa ćemo svi poginuti, i da ne treba izvršiti samoubistvo jer klimatske promene su proces koji je naučnicima poznat.

Prema stručnjaku, najopasnije su dugotrajne vremenske pojave: vrućine, suše, kiše, dok kratkotrajne pojave kao što su šumski požari i tajfuni, baš suprotno, mobilizuju ljude. Zato je najbolji stav da vladate sobom.

Ali kako to uraditi kad nam se i same vremenske prognoze, sve pesimističnije, sručuju na glavu kao tornado? Na primer, naučnici sa univerziteta Stenford (SAD) proriču da će 2040. godine svi zemljini kontinenti biti ugroženi od surove suše. Najviše će biti pogođene Južna Evropa, Latinska Amerika i većina zemalja u Aziji i Africi.