Arktik bez smeća

Rusija je pristupila „arktičkom čišćenju“. Po završetku ekspedicije na arhipelag Zemlja Franca-Josifa vlada Rusije je usvojila specijalni program za finansiranje ekološkog čišćenja Arktika.

Ekološka bezbednost Arktika je najvažnije pitanje za sve zemlje ovog severnog regiona. Pre svega radi se o predstojećem osvajanju nalazišta ugljovodonika. Međutim, neke probleme treba rešavati već danas.

U toku dugo vremena – u godinama Sovjetskog Saveza – na vojne baze, koje se nalaze na Zemlji Franca-Josifa odvožena su burad s gorivom. Danas su baze, polarne metereološke stanice i naučno-istraživački stacionari već odavno izbačeni iz eksploatacije. „Za uspomenu“ je na ovom arhipelagu u Severnom Ledenom okeanu ostalo do 250 hiljada buradi, u kojima je možda ostalo od 40 do 60 hiljada tona naftnih derivata. Bačeno je i oko milion jedinica prazne ambalaže, kao i građevinski materijali i metalni otpaci. Sve to rđa, a sadržaj buradi curi. Ovu sliku je prošle godine video premijer-ministar Vladimir Putin i izjavio je da je Arktiku potrebno generalno čišćenje. Tada je usvojen trogodišnji program čišćenja. Ove godine je počelo njegovo finansiranje rekao je ministar za vanredne situacije, predsednik Ruskog geografskog društva Sergej Šojgu.

Na inicijativu i predlog Ruskog geografskog društva s čišćenjem teritorije od proizvoda životne delatnosti čoveka koji su se tamo akumulirali za dugi niz godina. Na osnovu rezultata ekspedicije na Zemlju Franca-Josifa vlada je donela odluku o izdvajanju značajnih sredstava za čišćenje ove teritorije za duži niz godina. Ovaj program je za dugo godina i nadam se, do završetka svih radova vezanih za ekologiju. Bezuslovno, s daljim razvojem transporta i eksploatacije ugljovodonika postavlja se pitanje ekološke bezbednosti u ovom regionu.

Zagađenje koje nastaje usled curenja naftnih derivata predstavlja opasnost za retke životinjske vrste – stanovnike državnog nacionalnog parka „Zemlja Franca-Josifa“: belog medvede, morževe, belog galeba.

U celini, Šojgu je čišćenje Arktika procenio na oko 140 miliona dolara. Ovom programu će se priključiti Roshidromet – Federalna služba za hidrometereologiju i monitoring čovekove okoline, koja raspolaže flotom za ekspedicije, uz pomoć koje se može vršiti utilizacija tehnogenog smeća. Ove godine je realizovan pretprojekat rekao je zamenik rukovodioca Roshidrometa Valerije Djadjučenko.

Proučena su sva zagađenja ostrva Vrangel. Tamo su dovežene mašine za pakovanje ambalaže buradi koja je ostala iz prošlosti. I već sad se vraća naš brod koji u Arhangelsk dovozi hiljadu buradi. Tamo možda ima na stotine puta više takvih buradi.

Detalji realizacije ovog projekta biće poznati na Međunarodnom forumu „Arktik – teritorija dijaloga“, čiji je organizator drugu godinu zaredom Rusija. Ove godine on će biti održan u Arhangelsku 22-23. septembra.