Murmanski nojevi nose zlatna jaja

Afrički nojevi koji vole toplotu ne samo da dobro podnose hladnu rusku zimu, već se i razmnožavaju u uslovima večne hladnoće. Na murmanskoj farmi se ove godine pojavilo 20 mladunaca nojeva. I to je tek početak, siguran je vlasnik farme Artjom Andronaki.

Farme nojeva danas nisu retkost u Rusiji. Ove „vrapce-kamile“, upravo tako se prevodi naučni naziv ptice, uspešno se odgajaju u dve desetine specijalizovanih domaćinstava u najrazličitijim regionima u zemlji. Ipak, farma u Murmansku je neobična. I pre svega zbog toga što se nalazi iza polarnog kruga, u teškim uslovima večno smrznutog tla i polarne noći.

Artjom Andronaki se seća kako i zbog čega je pre nekoliko godina u njegovoj glavi sazrela ideja gajenja afričkih ptica: „Ideja se pojavila spontano, a nojevi – zato što drugih životinja u gradu ima mnogo, a nojeva još nije bilo. Prvi mladunci nojeva doneti su iz Pribaltike, a odrasle ptice – iz Danske i Švedske. Nojevi su brzo zavoleli sneg, odlično se osećaju i ne razboljevaju se.“

Na maloj zemljišnoj parceli koja je ostala od propalog kolhoza „Arktika“ on je obnovio bivše štale i svinjce, uradio je termičku izolaciju, napravio je specijalne hranilice s podnim grejanjem. Ptice je negovao lično, kao rođenu decu – hranio ih je u strogo određeno vreme, merio ih je posle hranjenja, pratio je da se mladunci nojeva nalaze u čistom, toplom i da im je udobno. A da prekomorskim došljacima ne bi bilo dosadno istovremeno je počeo da gaji kokoške, patke, čak i prepelice. Uostalom, nojevi su se brzo adaptirali na nove uslove i zavoleli su duge šetnje po snegu.

Danas nekadašnja mala farma nojeva poprima neviđene razmere u regionu, nastavlja stručnjak za nojeve.

Sad imamo oko trideset ptića i 50 odraslih nojeva. Nema nekih posebnih teškoća prilikom negovanja. Nojeve koristimo u potpunosti – obrađujemo kožu, prodajemo perje, i naravno, meso.

Po meso i jaja nojeva kod Artjoma ne dolaze samo iz najrazličitijih regiona Rusije, već i Ukrajine, Belorusije i Kazahstana. Bez obzira na visoke cene – jedno jaje ptice bez krila košta skoro 35 dolara, potražnja za njima je ogromna. U poslednje vreme je počela aktivna kupovina masti od noja – to je odlično sredstvo protiv opekotina. Artjom je uveren da to nisu sve mogućnosti pernatog bića. Farmer tvrdi da se trepavice i rožnjača očiju noja mogu uspešno presađivati čoveku. Istina, zasad nema onih koji žele takve operacije. Zato je broj radoznalih očiju porastao višestruko. Sad je poseta farme moguća strogo po zakazivanju. Srećnici mogu ne samo da se dive nojevima, već i da ih hrane iz ruke, čak i da jašu na njihovim moćnim leđima.

Farmer sanja da od farme nojeva koja donosi zasad mali, ali stabilan prihod razvije čitavu industriju zabavnog biznisa. Na primer, da napravi pravi polarni zoološki vrt, u kojem bi se mogle videti najrazličitije životinje. Od početka septembra je na Artjomovoj farmi došlo do povećanja broja članova. Zajedno s običnim patkama i neobičnim nojevima ovde su utočište našla dva severna jelena. Istina, zasad nema govora o njihovom razmnožavanju, pošto su obojica – mužjaci.