Sedam milijardi problema

Ujedinjene Nacije su započele globalnu kampanju „Sedam milijardi aktivnosti“ posvećenu rođenju sedmomilijarditog stanovnika na Zemlji. OUN želi da ujedini političare, javnost, međunarodne organizacije, predstavnike biznisa i nauke u borbi za očuvanje planete i poboljšanje života budućih generacija.

Sedmomilijarditi stanovnik na planeti po računici OUN treba da se rodi već u oktobru. Do 2023. godine na Zemlji će živeti 8 milijardi ljudi, a do kraja veka – već preko 10. To pred svetsku zajednicu postavlja mnoštvo teških pitanja, smatra zamenik direktora instituta za demografiju Više ekonomske škole Sergej Zaharov.

Problem ograničenosti resursa nije bajka, nije izmišljotina. Zaista, u mnogim zemljama vlada veliki nedostatak vodenih i energetskih resursa i namirnica. U toku poslednjih godina je slab rod u afričkim zemljama. I sad je situacija u Africi najlošija za sve vreme posleratnog perioda. I u tome je svoju ulogu odigrao brz porast stanovništva na kontinentu. On donosi mnoge probleme, uključujući i glad. To je bolna realnost za mnoge zemlje i narode.

Osim toga, sve je očigledna neravnomerna raspoređenost stanovništva po zemljama i regionima. U Bangladešu, na primer, na jednom kvadratnom kilometru živi 960 ljudi, pritom se stanovništvo i dalje povećava. I tako visoki pokazatelji su karakteristični za celu Aziju. Istovremeno u mnogim zemljama Afrike, Južne Amerike, pa čak i Kanade gustina stanovništva iznosi najviše 10 1udi na kvadratnom kilometru. Svetska zajednica će uskoro morati ozbiljno da govori o emigraciji kao o jednom od načina da se situacija dovede u ravnotežu. Osim jednostavnog povećanja broja stanovnika postoji mnogo manje jednostavan problem – to je promena strukture društva. Tradicionalno se smatra da su politička i ekonomska pitanja primarna i da upravo ona određuju promene u demografskoj situaciji. Međutim, svetsko iskustvo dokazuje da je zavisnost pre obrnuta. Još jednu potvrdu za ovo vidimo u arapskim zemljama, objašnjava Sergej Zaharov.

Demografski prelazak od visokih pokazatelja smrtnosti i niskog nataliteta do suprotnih tendencija praćen je pojavom „demografske dividende“, odnosno, naglog povećanja broja mladih, radno sposobnih ljudi, koji ne nalaze posao i predstavljaju grupu – potencijalni detonator socijalno-političkog sistema. Tradicionalno nezadovoljna omladina podriva političke i ekonomske sisteme koji postoje u zemljama sa sličnim demografskim prelazom.

Istovremeno, stručnjaci podsećaju: ima nekoliko faktora koji mogu da zaustave porast stanovništva. Osim mogućih ratova i kataklizma, koji se ne smeju zaboraviti, postoji još i vrlo snažan socijalni faktor – to je odsustvo želje kod bračnih parova da rađaju više od jednog deteta. U krajnjoj meri, takva je stvarnost u Evropi i SAD, gde se ljudi više bave poslom nego rađanjem dece. Visoki pokazatelj nataliteta u toku poslednjih godina se beleži samo u Africi, južnije od Sahare, Aziji, Okeaniji i Latinskoj Americi. Stručnjaci smatraju da ako se načini nova prognoza imajući u vidu ove činjenice, predskazanjaOUN o tome da će pred kraj veka na Zemlji biti 10 milijardi ljudi, biti preuveličana.