Rusija će podržati Palestince u OUN, ali daje prednost konsenzusu u Savetu bezbednosti

Rusija namerava da glasa u OUN za priznavanje nezavisnosti Palestine, ali bi više volela kad bi ovo pitanje bilo rešeno konsenzusom. Ovako je poziciju Moskve formulisao ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov uoči izlaganja predsednika Palestinske nacionalne administracije Mahmuda Abasa na Generalnoj skupštini OUN.

Očekuje se da se palestinski lider danas obrati međunarodnoj zajednici sa zahtevom za priznavanje nezavisnosti države Palestine. Intriga još uvek ostaje. Stručnjaci smatraju da će se on možda ograničiti molbom da se Palestini dodeli status posmatrača pri OUN, poput onoga koji ima Vatikan. Upravo u tome se sastoji mogući konsenzus, o kojem je govorio šef ruskog spoljnopolitičkog nadleštva. I on se pojavio usled intenzivnih diplomatskih pregovora.

Mahmud Abas se sreo s predsednikom SAD koji mu je jasno stavio do znanja: Amerikanci će staviti veto na svaki pokušaj Palestinaca da dobiju nezavisnost pre završetka pregovaračkog procesa s Izraelom. Na sastanku s ruskom delegacijom Abas je dobio potvrdu i podršku svoje pozicije, ali je Sergej Lavrov istovremeno naglasio da primanje Palestine u OUN ne sme predstavljati alternativu pregovorima. Istovremeno sa susretima na najvišem nivou intenzivno su radili stručnjaci u okviru „kvarteta“ bliskoistočnih posrednika. Njihov zadatak se sastojao u tome da pronađu mogućnosti za nastavak pregovaračkog procesa između Palestinaca i Izraelaca.

Samu ideju konsenzusa prvi je izrazio predsednik Francuske Nikola Sarkozi. On je predložio ili da se usvoji zahtev Palestinaca i odloži razmatranje ili da se smanji njen status. Odnosno, Palestina postaje posmatrač. Međutim, nisu svi evropski partneri podržali Sarkozijevu ideju. Premijer Velike Britanije Dejvid Kemeron je sklon da podrži američke saveznike. Bez obzira na to, traganje za kompromisom se nastavlja i moguće je da će rešenje biti nađeno, smatra stručnjak za Bliski Istok s Nju-Jorškog univerziteta Ben Mir.

Prosto staviti veto na rezoluciju nije baš dobra ideja. Umesto toga da jednostavno stave veto na rezoluciju SAD mogu da zamole da se ona detaljno prouči. Prosto mogu da kažu: potrebno nam je više informacija. Na primer, o tome kakva je opšte ideja, kuda sve to može da dovede i tako dalje. To može trajati nekoliko dana, verovatnije nedelja, a možda i meseci. I tako SAD neće staviti veto na rezoluciju, ali će dobiti na vremenu. A za to vreme je sasvim moguće ponovo inicirati pregovore između dve strane.

Palestina i Izrael su „pritisnuti“ između Sredozemnog mora i reke Jordan. I bez obzira da li oni to žele ili ne – moraju da žive jedni pored drugih. Politikolog iz Tel-Aviva Aleksandar Eterman skreće pažnju na to da javno mnjenje na svetu danas ni iz daleka nije proizraelsko.

S čisto diplomatske tačke gledišta pojavljuje se neprijatna, otvoreno štetna priča za sve strane, koja koči mirovni proces, podiže tenziju u situaciji na Bliskom Istoku. Sad su Amerikanci postali neprijatelji za veći deo muslimanskog sveta. Izrael od toga zaista nema ništa. Nevolja je u tome što u tim uslovima nije moguć nikakav dogovor. Promene u regionu izazivaju izuzetno veliki oprez. I stvara se osećaj da svi kasnimo, da voz odlazi, a mi ostajemo na peronu. Situacija u kontekstu arapskih revolucija i promena u regionu će bukvalno za godinu-dve dana biti mnogo nepovoljnija i za mirovni proces i jednostavno za normalnu koegzistenciju.

I SAD i Izrael se plaše da priznavanje nezavisnosti Palestine u korenu može poremetiti situaciju na Bliskom Istoku. Sam pregovarački proces će postati nemoguć, smatraju lideri ovih država. Zaista, posledice po njih mogu biti žalosne, smatra ruski stručnjak-poznavalac Istoka Boris Dolgov.

To odmah izaziva pitanje o tome da je deo teritorije palestinske države okupirao Izrael. Ako palestinska država postane punopravan član OUN, ovo pitanje u skladu s tim mora biti izneto na razmatranje OUN. A poznato je da država, koja nezakonito okupira deo teritorije druge države mora biti podvrgnuta sankcijama OUN. I SAD, naravno, na to nikad neće pristati.

Ipak, kako je rekao Sergej Lavrov, Palestinci zaslužuju da se čuju u OUN i oni su odmerili posledice svog koraka. Oni moraju saznati šta svetska zajednica misli o njihovom problemu. Uzrok zbog kojeg Palestinci žele glasanje u OUN je to što je za njih važno da se istakne potreba obnavljanja pregovora na osnovu međunarodnih sporazuma, smatra ministar.