Apokalipse neće biti

Kometa Jelenina, sa kojom su apologete skorašnjeg smaka sveta vezivale dolazak apokalipse, raspala se. Sudbinsku ulogu po zvezdu repaticu odigrala je blizina Suncu. Ovo je saopštio ruski naučnik Leonid Jelenin koji je pronašao kometu.

16. oktobra kometa Jelenina trebalo je da se približi Zemlji na minimalnom rastojanju – 0,23 astronomske jedinice (34,9 miliona kilometara). Ta okolnost je i rodila apokaliptičnu groznicu. Tobože 2012. godine zbog toga će se na našoj planeti desiti globalna katastrofa. A argentinski astronom Serhio Toskano pretio je svetu dolaskom vanzemaljaca, smatrajući da je kometa u stvari kosmički brod došljaka, a ne nebesko telo. Takve ideje Leonid Jelenin koji je otkrio kometu 2010. naziva glupostima i drago mu je što se sva ta antinaučna buka konačno završila.

Jasno je već sada da to nije komsički brod. Čak mnogi ljudi koji su se zabavljali ufološkim idejama, shvatili su da se kometa raspala i da su naučnici bili u pravu. Ona nije donela nikakvu katastrofu. Polovi Zemlje se nisu promenili, ona nije pala na Zemlju. Na njoj nisu doleteli vanzemaljci.

Nešto slično, ističe Leonid Jelenin, već se desilo 1997. godine, kada je svet očekivao dolazak kosmičkih brodova koji su leteli iza komete Hejla-Bopa. Ali nebesko telo je uspešno zaobišlo Zemlju bez ikakvih posledica po čovečanstvo. Mada, po rečima naučnika, kada bi se kometa koju je otkrio sudarila sa Zemljom, katastrofa bi bila neizbežna. Ali orbita komete Jelenina bila je dobro poznata astronomima, i svi su znali da će ona proći na rastorajanju od skoro 35 miliona kilometara od naše planete, što je 90 puta više od rastojanja između Zemlje i Meseca. Posle prolaska tačke orbite najbliže Suncu, kometa se nije pojavila na snimcima kosmičke solarne opservatorije SONO. A još ranije ljubitelji astronomije iz Australije fiksirali su nagli pad njenog sjaja. Ovi događaji su naveli stručnjake da govore o njenoj pogibiji. Očigledno sudbinsku ulogu po nebesku gošću odigrala je bližina Suncu, objasnio je za Glas Rusije Leonid Jelenin.

Svaka kometa koja ulazi unutar orbite zemlje, tim pre kometa „dinamički nova“ koja se prvi put približava Suncu, obično se raspada. To direktno zavisi od njene veličine, a po mišljenju naučnika, određuje se njenim sastavom. Tačnije to mogu da budu prilično krhka tela, neki konglomerat velikih ledenica koje se prilikom kolebanja na Suncu i delovanja solarnih vetrova raspadaju na delove. Mislim da se to desilo i sa kometom S/2010 H1.

Mada su se istorijske komete smatrale vesnicima kataklizmi, govori Leonid Jelenin, mi ne živimo u 17. ili 18. veku, već u 21, zato se treba rastati od srednjovekovnog shvatanja kometa i shvatiti da one ne nose nikakva predskazanja.