Tunižanska demokratija

Tunižanski islamisti proslavljaju prvu pobedu. U zemlji su rezimirani rezultati spobodnih izbora za Osnivačku skupštinu. Većinu mesta dobija stranka An-Nahda, čiji lideri su već izjavili da je za njih glasalo više od 30% stanovništva zemlje.

Na izborima u Tunisu zabeležen je rekordni odziv – 90% registrovanih birača došlo je ujutru 23. oktobra na birališta kako bi glasalo za novi sastav glavnog zakonodavnog organa zemlje, rekao je šef posmatračke delegacije CIK Rusije na izborima u Tunisu Sijabšah Šapijev.

10-15 minuta pre početka rada birališta oko njih je već bilo vrlo mnogo birača, pri čemu to su bili predstavnici i starije generacije, i omladina, čak i porodični parovi sa malom decom na rukama. Naroda je bilo vrlo mnogo. I izborna komisija je čak produžila vreme glasanja do 9 uveče. Na svakom biračkom mestu nalazili su se predstavnici političkih stranaka, kao i nacionalni i međunarodni posmatrači. Pismenih žalbi i obraćanja i za vreme rada birališta, ni za vreme prebrojavanja glasova nije bilo.

U sastavu Osnivačke skupštine Tunisa radiće 217 poslanika sa mandatom od godinu dana. Oni će se baviti pripremom nacrta ustava zemlje i izborom prelazne vlade. Bez obzira na osetnu prevagu pokreta An-Nahda, ni jedna stranka nije dobila većina glasova. Znači, sastav skupštine će biti šaren i nadati se u planosko napredovanje jedinstvenog i unapred promišljenog programa nemoguće je. Demokratski procesi u Tunisu započeće od faze dugih pregovora i pokušaja razjedinjenih političkih snaga da nađu zajednički jezik, smatra šef Centra za proučavanje zemalja Severne Afrike i Roga Afrike Aleksandar Tkačenko.

Izbori u Tunisu odvijali su se posle „jasminove“ revolucije i oni naraovno nose na sebi pečat skoro 30-godišnje stagnacije u političkom životu. Zato sada nije moglo da se očekuje da će ovi izbori izraziti apsolutno tačno i adekvatno raspoloženja u tuniskom društvu. Treba podvući da su ovi izbori u skoro 50-godišnjoj istoriji razvoja nezavisnog Tunisa bili zaista demokratski i slobodni.

Eksperti ocenjuju rezultate izbora sa velikom opreznošću. U prvom redu zato što je većinu glasova dobila islamistička stranka. Ovde ne možemo da se ne setimo događaja poslednjih dana uLibiji, gde su posle smrti Moamera Gadafija ustanici izjavili da će zemlja sada živeti po šerijatu. U Tinisu svakog dana jačaju radikalno-religiozna i nacionalistička raspoloženja. I postoje bojazni da već na prvim parlamentarnim i predsedničkim izborima u prvi plan mogu da izbiju ne umereni radikali poput An-Nahda, već mnogo oštriji i čak estremistički pokreti.

A primer Tunisa danas je vrlo važan za čitav preostali arapski svet. Upravo ova zemlja je bila domovina „arapskgo proleća“. Upravo ovde u januaru 2011. desila se revolucija koja je završena ostavkom predsednika Zi el Abidina Ben Alija. Posle toga nemiri su protutnjali mnogim zemljama arapskog sveta. I sada oni sa interesovanjem prate situaciju u Tunisu, spremajući se da primene njegovo iskustvo, smatra dekan Univerziteta Dejvidson Kris Aleksander.

Mislim da Libijci sada gledaju u Tunis, druge države regiona, čini mi se, takođe. Poslednji događaji koji se dešavaju u Libiji, po mom mišenju, navode Libijce da se zamisle o tome kako će se prelazak na nove forme uprave odvijati kod njih u domovini, i to znači da Libijci mogu direktno da prate primer Tunižana. Mislim da Libija i druge zemlje vide kakav je progres postigao Tunis za poslednjih 8-9 meseci. Zatim oni gledaju Egipat i vide da je tamo prelazak vlasti još vrlo daleko od uspostavljanja razvijene demokratije.

Mirno i zakonito su održani izbori u Tunisu, što je još jednom pokazalo čitavom arapskom svetu da posle revolucije u pojedinoj zemlji ne mora obavezno da nastupi haos. Normalizovati situaciju moguće je bez spoljnog mešanja i posle diktature može se mirno graditi demokratija.