Krenulo je…

Protekle nedelje praktično su rešene dve dugotrajne intrige u oblasti ekonomije. Lideri zemalja evrozone su najzad uskladili antikrizni plan.  Prvo je izvesna stabilnost oduševila invetitore, Međutim, analiza predloga je rezultirala nedoumicom eksperata i učesnika tržišta. Drugi događaj – Rusija je najzad ušla u finalnu fazu učlanjivanja u STO.

Da bi se uskladio paket mera za stabilizaciju evrozone trebalo je 2 godine, 14 samita i milijarde evra, koje su izgubila svetska tržišta zbog ukupne neodređenosti. Čak ni optimisti nisu se nadali da će plan biti razrađen i usvojen pre novembarske sednice lidera dvadesetorice. Međutim, noću između 26. i 27. oktobra strane su se dogovorile da oproste Grčkoj polovnu njenog duga (oko 100 milijardi evra), izdvoje Atini skoro isto toliko novca u vidu kredita, rekapitalizuju više od 90 evropskih banaka i povećaju na 1 trilion evra Evropski fond finansijske stabilnosti. Učesnici samita su bili svesni da je u toj situaciji odugovlačenje smrtonosno, zato  se ne sme čuditi takvom rezultatu.

Tržišta efekata su pozdravila odluku evropskih lidera skoro  opštim rastom. Međutim, uskoro ćemo biti svedoci ozbiljnog korigovanja, - uveren je Dmitrij Tratas Sistemski problemi – budžetskog deficita i ogromnog državnog duga na periferiji zone evra nisu rešeni, a grčki presedan preti užasnim posledicama, - ističe ekspert.

Odluka o opraštanju duga Grčkoj je opasni presedan. Druge problematične zemlje – Italija, Portugalija, Španija, zaboravljena Irska, prirodno je da imaju pravo da pitaju: šta će s nama? Eu, svakako, nema novac za sve.

Grčko pitanje je rešeno na lep način, uz pomoć privatnih banki. One nisu imale izbor. Državni dug Atine mora da bude smanjen na 120 odsto bruto-domaćeg proizvoda. Međutim, za nekoliko godina će on opet iznositi oko 200 odsto, - smatraju ekonomisti, jer je grčka ekonomija  iscrpela  sve rezerve rasta. Drugo je sporno rešenje o EFFS. Formalno će njegove rezerve biti  iskorišćene za podršku Italije i Španie, kao i za rekapitalizaciju banki.  Međutim, čak i pomenuti povećani obim od 1 triliona možda neće biti dovoljan.

U petak su održane konsultacije šefa EFFS Klausa Reglinga s rukovodstvom Kine. Strane su demantovale glasine o izdvajanju 100 milijardi evra od strane Kine, izjavivši da  pregovori još traju. S druge strane, Peking već poseduje evropske obveznice u iznosu više od 500 milijardi evra. Ako Kina odluči da investira u EFFS, ona će, prirodno,  tražiti neke preferencije: recimo, učešće u evropskoj ekonomiji.

Pored Kine, i drugim članicama BRIKS se predlaže učešće u popunjavanju EFFS. Rusija je spremna da razmotri takvu varijantu, - izjavio je u intervjuu Glasu Rusije pomoćnik predsednika RF Arkadij Dvorkovič. Međutim, učešće u stabilizacionim procesima mora da se koordinira  s drugim članicama organizacije, - istakao je Dvorkovič.

Spremni smo da učestvujemo u mehanizmima stabilizacije, pre svega preko MMF. Mi i danas to činimo i spremni u slučaju neophodnosti povećavati napore.  Pri tome povećanje kapitala u MMF i, u skladu sa time, naših ulaganja u njega mora da se odvija istovremeno s preraspodelom udela u MMF i povećanjem ugoge zemalja u razvoju, zemalja BRIKS u odlučivanju.

Važni događaj u kontekstu razvoja ruske ekonomije je prodor u pregovorima o učlanjivanju u STO. Protekle nedelje Gruzija, jedina od 60 članica te organizacije, ko se protivi  učlanjivanju RF, napravila je velike ustupke. Pod pritiskom evropskih partnera ona je podnela varijantu sporazuma s Moskovom u monitoringu trgovine na granicama s Abhazijom i Južnom Osetijom. Upravo ta tačka je bila kamen spoticanja za Tbilisi. Međutim, ako Gruzija poželi da blokira pregovore, druge zainteresovane strane će moći da je ubede da to ne čini, - smatra finansista Valerij Pivenj.

Rusija će biti primljena. Postoje principijelne namere zemalja EU. Na Gruziju će biti izvršen pritisak čak i u slučaju ako Rusija ne prihvati ovu varijantu kompromisa. Mislim da će Gruzija praviti ustupke, a ne Rusija.

Bez obzira na očigledne prednosti učlanjivanja u STO – prosečni potencijal bruto-domaćeg proizvoda će se postepeno  povećati za 3 do 5 odsto, sve do sada su mnogi uvereni da Rusija mora da sačeka. Valerij Pivenj smatra  te sumnje neosnovanim.

Rezličiti segmenti će reagovati različito. Međutim, na pregovorima u takvom slučaju usvajane su paketni sporazumi među zemljama, u kojima su bile ugovorene različite povlastice. Rusija nije ugrožena jer su sve grane ekonomije zaštićene. Pri tome Rusija se nada da dobije veću korist od mogućnosti izvoza proizvoda  hemijskih i metalurških kompanija koje ionako imaju kvote na stranim tržištima.

Ocenjujući proteklu nedelju, moguće je rezimirati: usvojene odluke su unele neku određenost u svetsku ekonomiju, u svakom slučaju, za izvesno vreme. Međutim, prateći borbe na području evropske krize, investitori su izgleda zaboravili o problemima SAD i Kine. Vašington ne uspeva da savlada rast nezaposljenosti, a Peking je zabrinut zbog usporavanja tempa rasta. Prema prognozama analitičara, iduće nedelje će upravo ti pokazatelji opet uticati na raspoloženje investitora.