Ekološki imperativ rata

6. novembra, na odluku Generalne Skupštine UN se obeležio Međunarodni dan sprečavanja eksploatacije čovekove sredine u vreme rata i oružanih konflikata. U odluci, koja je bila usvojena 2001. godine, ističe se da pogoršanje stanja ekosistema posle završetka konflikata često  obuhvata nekoliko generacija stanovnika planete.

Od prastarog doba u vreme vojnih akcija prirodi je bila naneta ogromna šteta.  Često su to radili namerno: trovali su izvore vode protivnika, spaljivali useve. Radi gomila kao prepreka za kretanje su sekli šume. Tužni primer iz najnovije istorije je rat u Vijetnamu. Da se partizanima oduzme mogućnost da se kriju u džungli američke snage su široko primenjivali defolijante – materije, koje izazivaju opadanje lišća. Defolijante i herbicide su  rasprskivali nad pirinčanim poljima u rejonima,  koje su kontrolisali ustanici da bi im oduzeli  izvore popunjavanja rezervi namirnica. U vreme rata su defolijanti bili rasprskani nad najmanje  16 odsto teritorije Vijetnama. Pod njihovim delovanjem se našlo oko 5 miliona ljudi. Osim toga, korišćene su bile kišne bambe, koje su razarale brane, uništvajući naselja, – priča vojni posmatrač lista Komsomoljskaja pravda Viktor Baranec.

Rat je uvek napad na prirodu, na ekologiju, na sve živo, što ima na Zemlji. Naročito je štetna primena hemijskog ili nuklearnog oružja, kao što je to bilo u Japanu. Amerikanci su bacili atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine, posledice toga se osećaju i danas. Sve do sada se rađaju Japanci s poremećenim genskim sistemom, jer su se njihovi preci našli u zoni atomske eksplozije. Rat je uvek šteta za ljude i prirodu,  ekologiju.

Međunarodni dan sprečavanja eksploatacije čovekove sredine u vreme rata i oružanih konflikata je osnovala GS UN radi toga da skrene pažnju na ekološke posledice rata. Strane, koje učestvuju u bornim akcijama, snose odgovornost za uvažavanje međunarodnih normi i sporazuma, kao što su Ženevske konvencije, koje regulišu vođenje rata. Međutim, savremeni zakoni uglavnom ignorišu ekološke posledice rata. Prema mišlenju generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, došlo je vreme da se revidiraju međunarodni sporazumi, posvećeni ratovima i oružanim konfliktima. Oni moraju da obuhvataju pitanja, povezana s namernim i nenamernim akcijama, koje škode čovekovoj sredini.

U Rusiji se u vojnim školama predaje specijalni  predmet – vojna ekologija.  On, između ostalog, sadrži zahtev: komandanti moraju da uzimaju u obzir ekološke imperative pri planiranju  i vođenju vojnih akcija.