Uspavana lepotica na novi način

Istaknuti britanski koreograf Metju Bourn priprema novu postavku baleta Uspavana lepotica na muziku Petra Čajkovskog. Bourn je rešio da obeleži 25-godišnjicu svoje trupe Nju Advenčrs, predstavivši originalne verzije sva tri baleta Čajkovskog. Otvoriće retrospektivu u dane pred Božić Krcko oraščić i Labudovo jezero. A završiće jubilarnu sezonu, već narednog Božića – Uspavana lepotica.

Obično Metju Bourn prerađuje bajkoviti sadržaj klasičnih baleta na nov, savremeni način. Ali pri tome, treba mu priznati, trudi se da očuva osnovne sižejne linije i predstavlja ih u neočekivanom, ali logičnom rakursu. Prvo njegovo iskustvo u preradi ruske baletske klasike bio je Krcko oraščić, gde se radnja odvija ne u lepoj kući doktora Štalbauma, gde se uoči Božića okupljaju srećna deca u očekivanju praznika i poklona, već u domu za nezbrinutu decu. Naredna postavka bila je Labudovo jezero, skandalozna muška varijanta baleta, u kojoj je čak naziv bio promenjen: Labudovo jezero Metjua Bourna. Ova predstava se naziva najjasnijom i najdoslednijom verzijom kanonskog baleta Petra Čajkovskog postavljenom u 20. veku. Princ se ovde zaljubljuje ne u začaranu devojku labuda, već u mladića labuda kojeg sreće u gradskom parku i koji liči na svetog duha...

U Uspavanoj lepotici, kako se saznaje, takođe ima prerada: po rečima koreografa, početak baleta se odvija otprilike u vreme kada je napravljen – a to je 1890. godina, koja će biti predstavljena kao vreme kada su živele vile, vampiri i sve što rađa gotska uobrazilja. A princeza Aurora koja je zaspala čarobnim snom budi se sto godina kasnije – 1990. Ovu epohu Bourn naziva svetom tajanstvenijim i čudesnijim od bilo koje bajke.

Ruski baletski kritičar Tatjana Kuznjecova priznaje u intervjuu za Glas Rusije da sa nestrpljenjem očekuje novi rad Metjua Bourna.

Naravno, svako novo tumačenje Uspavane lepotice je zanimljivo. Meni se čini da je neobično zanimljivo sve što Metju Bourn čini sa arhetipskim sižeima. Pitanje je kako će on uspeti to da uradi režiserski i koreografski. Po meni, slabo mesto Bourna je upravo koreografija: ne može on uvek da popuni ovu ogromnu muziku dovoljno adekvatnim pokretom po značenju. Po nekada je njegova koreografija pre slična mjuziklu nego baletu.