Rusija protiv političkog turizma

Do parlamentarnih izbora u Rusiji ostale su još tri nedelje, a međunarodni eksperti već dele svoje ocene. Da podsetimo, pet predstavnika Parlamentarne skupštine SE na čelu sa holandskim poslanikom Tinojem Koksom stiglo je u Rusiju 7. novembra. Tokom nedelje oni su ocenjivali tok pripreme za parlamentarne izbore, koji će proteći 4. decembra. Kako je objasnio za Glas Rusije rukovodilac Javnog instituta izbornog prava Igor Borisov, reč je o javnim izjavama pobodom predizborne kampanje koje su predstavnici misije dali na konferenciji za štampu u Moskvi. Sasvim je moguće da niz političkih stranaka sada može da koristi njihove ocene u svoje propagandne svrhe, što je nedopustivo. U vezi sa tim primedbe CIK imaju sve osnove, pošto po zakonu međunarodni posmatrači imaju pravo da izraze svoje ocene tek posle završetka izbora, objasnio je Igor Borisov.

To potvrđuje niz međunarodnih akata, uključujući Povelju UN – mešanje u unutrpolitičke stvari bilo koje države nije nikome dopustivo: ni stranim građanima, ni međunarodnim organizacijama. Odgovarajuće norme zakona o izborima postoje u zakonodavstvu svake civilizovane države, između ostalog u Rusiji. Ocenjivati etape predizborne kampanje moguće je samo posle 21 sat na dan glasanja. Tačnije u 21 sat po moskovskom vremenu 4. decembra, molim lepo, izađite u program, organizujte konferencije za štampu, iznesite svoje ocene. Zato je u datoj situaciji pravedno da CEIk skrene pažnju organa pravosuđa, u čiju kompetenciju ulaze sva ova pitanja, na datu činjenicu. Posledice mogu biti razne. Ne mogu da kažem da li će se preduzimati neke radikalne mere, sve do anuliranja akreditacije, ali želim da podvučem da takva pravna mogućnost postoji.

Nije isključeno da je takva „nekompetentnost“ u pitanjima međunarodnog izbornog prava – ne zna se namerna ili slučajna – samo početak mogućih budućih skandala. Kako se očekuje, ukupno će iz Parlamentarne skupštine SE na izbore 4. decembra stići oko 40 posmatrača. Oni će pratiti izbore u tesnoj saradnji sa stručnjacima Biroa za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a, organizacije poznate po svom pristrasnom odnosu prema izborima u Rusiji. Prošlu parlamentarnu kampanju 2007. godine Biro je ignorisao. Konflikt se desio zbog broja posmatrača. Ovog puta kamen spoticanja takođe je bio broj eksperata. Biro je planirao da uputi u Rusiju 260 ljudi. Takav stav se objašnjava ne željom da se nekako oštete prava eksperata, već težnjom da se u posmatranje uključe profesionalci, a ne „armija političkih turista“, govori Igor Borisov.

U svim misijama bez izuzetka postoje iskusni, kompetentni stručnjaci. Pitanje je kako se formira glavna masa takozvanih kratkoročnih posmatrača. Na primer, države ZND pozivaju ljude koji su prekaljeni na izborima. Reč je o parlementarcima ovih država ili stručnjaciam biračkih organa zemalja Zajednice. Oni mogu golim okom da odrede da li postoje prekršaji na izborima. Postoji i drugi stav, kada se biraju volonteri bez bilo kakvih zahteva prema iskustvu učešća u predizbornim kampanjama. Između ostalog, naše kolege iz Biroa OEBS-a, formirajući svoje misije, traže od čoveka samo da poseduje želju da učestvuje na izborima, da zna engleski i da ima diplomu sa zadovoljavajućim ocenama. Ponekad prosto uzimaju studente koji nikada nisu učestvovali u monitoringu izbora. Na primer, moj partner na jednim od izbora bio je mladić koji je, neskrivajući, govorio da on radi za dnevnice koje mu ipslaćuje Biro OEBS-a. To je nonsens.

U celini međunarodno posmatranje nacionalnih izbora je važan faktor i Rusija je za njega zainteresovana ne manje od ostalih, uverio je Igor Borisov. Ali da bi se izbegle slične situacije ubuduće, potrebno je dovesti monitoring izbora u sklad sa kolektivno usaglašenom pravnom osnovom. Tčnije razraditi jedinstveni reglamet sa ukazanim standardnim rokovima i brojnosti posmatrača, kao i obavezati posmatače da se suzdrže od ocenaizbora do oglašavanja rezultata glasanja. Treba reći da je Rusija učestvovala u razradi konvencije o zajedničkim standardima monitoringa izbora. Već nekoliko godina Moskva stalno podseća na neophodnost da se usvoji dokument. Ipak njegov nacrt do sada skuplja prašinu na policama evropskih činovnika. Mada je očilgedno da će samo takav prilaz omogućiti da se izbegnu dvostruki standardi i subjetivizam prilikom monitorigna izbora i OBES se neće prihvatati kao predumišljeni cenzor.