Severno Kosovo: u stezi između Beograda i Prištine

Ideja nezavisnosti severnog dela Kosova, koji je pretežno nastanjen Srbima, ponovo lebdi u vazduhu. Prištinski mediji su u ponedeljak čak saopštili da je deklaraciju o nezavisnosti već odobrilo rukovodstvo srbskih opština.

U stvari, na Severu Kosova nije planiran bilo kakav referendum o nezavisnosti ili usvajanje odgovarajuće deklaracije – izjavio je u intervjuu za „Glas Rusije“ predsednik opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić:

Predsednici opština s severa pokrajine su jedinstveni u stavu da je Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Ono što sam ja čuo jesu samo glasine da postoji mogućnost da Srbi na severu pokrajine proglase nezavisnost od Kosova. Što se nas tiče, Kosovo i Metohija su po Ustavu sastavni deo Srbije  i nema potrebe uopšte govoriti o tome da se sever Kosova odvoji. Može se samo razgovarati o suštinskoj autonomiji za Albance u okviru države Srbije.

Dakle, pozicija organa srpske samouprave na Kosovu se ne razlikuje od pozicije Beograda koji i dalje insistira na poštovanju principa teritorijalne celovitosti i ne namerava da prizna nezavisnost Kosova ni de facto, ni de jure. Istina, Beograd i dalje vodi takozvane „tehničke“ pregovore s Prištinom, čiji rezultati ne zadovoljavaju kosovske Srbe.

Mi smo naš stav tim povodom bezbroj puta ponovili, a to da su ti razgovori išli u korist samo albanske strane,  da su tim razgovorima doneta rešenja  na štetu države Srbije i srbskog naroda, koji živi na Kosovu i Metohiji, i da  oni na  posredan način priznaju Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu. Što se administrativnih prelaza tiče, mi nikada nećemo dozvoliti da se na administrativnim prelazima u Jarinju i Brnjaku postave takozvani pripadnici  pogranične policije i carine Kosova i nećemo dozvoliti da se administrativni prelazi pretvore u granične prelaze.

Srbija 9. decembra može steći status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Na odluku Brisela će pre svega uticati to koliko konstruktivno Beograd vodi pregovore s Prištinom. Pritom pojedini evropski političari govore o tome da lokalnu srpsku samoupravu treba ukinuti. Odnosno, kosovski Srbi se nalaze „u stezi“ između Beograda i Prištine.

Srbsko rukovodstvo usmereno ka ulasku u EU prinuđeno je da čini ustupke, na primer, da pristaje na to da će se koristiti pečati s natpisom „Carina Kosovo“.

A Priština u perspektivi može da preduzme bilo koje mere za uspostavljanje kontrole na severu Kosova. Nije slučajno to što sprski istoričar Čedomir Antić u intervjuu za beogradsku „Politiku“ pominje vojnu operaciju „Bura“ (Operation Storm), u kojoj je 1995. godine uništena Republika Srbska Krajina, nepriznata srbska država na teritoriji Hrvatske.